Случај убиства певачице Јелене Марјановић, убијене пре скоро годину и по дана у Борчи, пренаглашена и претерана медијска пажња, али пре свега чињеница да ово убиство још није решено, поново је отворио питање — постоји ли савршен злочин и како је могуће да поред револуционарног напретка форензике постоји могућност да поједини злочини никада не добију епилог.
Криминолог Добривоје Радовановић за Спутњик истиче да у Србији има доста нерешених злочина, али да у највећем броју иза нерешених, „савршених“ злочина заправо стоји политика због које они нису решавани или решени.
„Ако постоји савршен злочин у Србији, онда је то политички злочин, то су злочини који су почињени из политичких разлога које нико не жели да открије, иако их је релативно лако открити“, оцењује Радовановић и наводи бројне примере чије је нерешавање политички мотивисано.
„Убиства која нису решена у Србији нису реткост. Рецимо случај убиства министра одбране савезне владе Павла Булатовића, затим политичара Зорана Тодоровића, директора ЈАТА-а Жике Петровића, судије Симеуновића…“
Радовановић истиче да савршен злочин теоријски не постоји, односно да постоји само мања или већа вероватноћа да буде откривен.
„И у Србији и у свету, суштински савршен злочин не постоји. Постоји мања или већа вероватноћа да се убица пронађе, што зависи од вештине сакривања трагова.“
Повучени комшија серијски убица
Наш саговорник наводи да у историји криминологије постоји неколико случајева да злочин није откривен, односно да је откривен после десет или двадесет година.
„Ради се углавном о серијским убицама који одударају од класичних типова убице које литература познаје. Они се отприлике понашају сасвим нормално, то могу бити људи из нашег суседства са нормалном породицом и уобичајеним начином живота. Они из неких психичких разлога, по правилу неких дубоких поремећаја личности, убијају одређени тип људи или људе на одређеним локацијама. Такви случајеви се по правилу тешко откривају, између осталог и због натпросечне интелигенције којом су често обдарени људи са психичким поремећајима.“
Радовановић напомиње да такве личности не могу да престану да убијају, па у међувремену направе неку грешку и због тога буду откривени после десет-двадесет година од првог почињеног убиства.
„Међутим, да би се убиство открило, земља мора да има савршену евиденцију места и типа злочина, распоред и време кад се злочини дешавају, па чак и базу ДНК или неких других биолошких трагова“, каже Радовановић.
Ријалити хапшење или случајна коинциденција
Време ће показати да ли је убиство певачице „савршен злочин“ и да ли ће прикупљени докази против приведеног осумњиченог супруга бити необориви.
Или ће се ипак испоставити да је његово притварање имало карактеристику „ријалити хапшења“ и да је све ово што смо принуђени да ових дана пратимо заправо класичан пример медијског лешинарења над убијеном женом и њеним малолетним дететом.
