Канцеларка Ангела Меркел је неприкосновена као „мајка нације“. Она и сама донекле ради на томе да одржи такав имиџ у јавности. „Мајка — то је табу“, истиче у интервјуу за Спутњик чувени немачки психијатар и додаје:
„Односи са родитељима у детињству остављају печат на остатак живота. Касније се тај образац понавља у односима супружника, у пријатељству и у односу према непознатим људима. То се у психоанализи назива трансфер, пренос. Дакле, на неки начин, однос који су људи имали према мајци преноси се на Меркелову. Приметно је да њу веома ретко критикују.“
Наш саговорник објашњава да је такво понашање лако објаснити из перспективе еволуције, јер мало дете које је беспомоћно неће критиковати мајку од које зависи његово преживљавање. Свака критика мајке се у већини случајева, како у раном детињству, тако и касније, потискује. И човек научи да се понаша онако како се то допада мајци.
Мац примећује да се у размерама читаве нације примећује тај вид трансфера, јер Меркелову заиста ретко критикују.
„Њу не нападају чак ни за веома озбиљне политичке грешке, почевши од промена у енергетској политици, преко политике спасавања евра и економских реформи у Грчкој, до катастрофалне миграционе политике“, закључује наш саговорник.
На питање да ли због „синдрома мамице“ противкандидат Меркелове на изборима Мартин Шулц практично нема никакве шансе, Мац каже да му је чак било непријатно да гледа телевизијски дуел између двоје кандидата.
„Требало је објаснити Шулцу да је то била његова једина шанса, да нападне и да се не плаши ’мамице‘. Међутим, осећало се да се он боји: ’Ако ја сад њу нападнем, онда ћу покварити коректне односе са свима, а то се не ради тако‘. У овоме има истине, јер ’мајка се не напада‘. Али Шулц није схватио да му је тај телевизијски дуел био једина легитимна прилика“, објашњава Мац.
Немачки психоаналитичар додаје да Меркелову само друштво спонтано доживљава као мајку нације, али да и она сама ради на таквом имиџу.
„Канцеларка је скромна и не показује било какве знаке хистеричног или ратоборног понашања и на тај начин још је ближа том општеприхваћеном поимању мајке. Она се не поставља као модерно одевена жена са назнакама еротизованог понашања.“
На опаску да такав начин понашања више подсећа на аутократију, него на демократију, Мац објашњава да заиста јесте тужно то што владање „мамице“ полако убија плурализам.
„Значајне одлуке попут будућности реформи о енергетској политици или пре свега проблем миграционе политике, доношене су без учешћа Бундестага, а тако нешто се раније није дешавало. У парламентарној демократији тако значајна питања би требало да разматра и оцењује парламент. То што због чега до тога није дошло, објашњавам управо комплексом табуа у вези са појмом мајке, као и тиме што се сами политичари плаше онога што нас чека у будућности.“
Мац додаје да има утисак као да је Меркелова нека врста опијума за народ и да се тиме може објаснити сасвим неинтересантна предизборна кампања. Наш саговорник закључује да му садашња ситуација делује као да Меркелова спаваћим колима путује на дужност, односно ка још једном мандату федералне канцеларке.
