Тек сада научници са Универзитета Оксфорд открили су да је реч о далеко најстаријем познатом запису броја без којега је тешко замислива, ако не и немогућа, математика какву познаје данашња глобална цивилизација.
Испоставило се да је текст стар око 1.800 година, односно да потиче из трећег века, и то након што су му научници старост одредили методом радиоактивног угљеника, преноси Б92.
Испоставило се да је у питању антички индијски текст (антички Индијци имали су јако паметне, веште и маштовите математичаре), чак 500 година старији од до сада познатог најстаријег записа нуле са зида једног храма Ганешу у месту Гвалиор у индијској држави Мадја Прадеш.
1,800-year-old black dot in Bakhshali manuscript is first ‘zero’: researchers pic.twitter.com/DVRkGYHJos
— ICS (@india_virendra) 19. септембар 2017.
Пола миленијума ту или тамо нипошто није безначајно, а посебно не ако је реч о открићу коришћења нуле, заправо једном од највећих математичких открића у људској историји.
Цивилизације које нису познавале цифру за нулу морале су да се сналазе. У Вавилону су између цифара остављали размак. Вавилонски математичари иначе су користили систем који је имао базу 60, као што ми данас у нашем систему имамо базу 10.
Маје су у својим календарима користили симбол за шкољку као решење за ситуације где је требало користити нулу. О Римљанима и њиховом систему да се не говори.
Тек Индија и тамошња богата цивилизација донеле су декадни систем са цифрама од 0 до 9, из којег данас баштинимо симбол из којег се развила нула какву познајемо данас.
1,800-year-old dot is first ‘zero’, say researchers – Newspaper https://t.co/u1iUjdskpX pic.twitter.com/K3aGOr3vD1
— Subah Pakistan (@Subah_Pakistan) 16. септембар 2017.
„Данас знамо да су већ у 3. веку математичари у Индији посејали семе идеје која је данас у модерном свету тако фундаментална. Таква открића показују колико је математика на индијском потконтиненту вековима била напредна“, стоји у извештају о открићу са Оксфорда.
Рукопис из Бакшалија 1881. године је пронађен закопан у пољу. Врло рано је постало јасно да је реч о најстаријем познатом математичком рукопису из Индије (мисли се на индијско порекло, пошто је место открића данас у Пакистану).
Рукопис се састоји од 70 врло кртих листова коре брезе и сматрало се да потиче из раздобља између 8. и 12. века.
Посебно збуњујуће у одређивању старости било је то што је рукопис састављен из неколико делова који потичу из различитих раздобља.
