„Није ме брига ако паднем, све док је иза мене неко ко ће подићи моју пушку и наставити да пуца“.
„Многи ће ме звати авантуристом, што ја и јесам, али једне друге, посебне, врсте. Оне врсте која је спремна да жртвује свој живот за своја уверења“.
„Ако се тресеш од љутње на сваку неправду, онда си мој саборац“.
„Ја нисам ослободилац. Ослободиоци не постоје. Народ сам себе ослобађа“.
Ко је човек који је изговарао ове речи? Ко је тај за кога је велики борац за људска права Нелсон Мандела рекао да је инспирација за сваког човека који воли слободу, а Жан-Пол Сартр да је најпотпунији човек који је живео своје речи, говорио своја дела и неко чија је прича са причом света ишла паралелним током.
Ернесто Че Гевара, револуционар са статусом свеца, убијен је у једном боливијском селу 9. октобра пре пола века. И све после тога преселило се у мит.
Колико тај мит живи данас, 50 година од убиства? Да ли је Че и данас „жив“, како би се могло закључити из секвенце Кустуричиног документарца у којој велики фудбалер Марадона показује тетоважу Че Геваре на десном рамену, а Фидела Кастра на листу леве ноге? Питање шта је натерало једног од најбогатијих спортиста да се украси ликовима оних који су се борили против богатих отвара нову причу о и данас присутном Ел Команданту.
Утолико пре што га је „капиталистички“ „Тајм“ прогласио једном од 20 највећих светских икона и хероја у оквиру 100 најутицајнијих људи света 20. века, а чувену фотографију Алберта Корда Дијаза са беретком и петокраком Академија уметности у Мериленду прогласила је „најпознатијом фотографијом на свету и симболом двадесетог века“.
Аргентинац који је прославио Кубу и њену револуцију, лекар и герилац, сањар и ратник, ослободилац радника али и управник затвора, Че је захтевао стварање „новог човека“ који ће бити вођен моралним а не материјалним принципима. Да ли су такви идеали могући данас, у свету који захтева управо обрнуто, и зашто је, код толико наших хероја, баш Че био њихова инспирација — питали смо у Спутњиковом студију академика Матију Бећковића, аутора поеме „Че, трагедија која траје“ (писане са Душком Радовићем) и Борислава Лалића, новинара и публицисту, аутора књига „Че Гевара — живот, смрт, легенда“ и „Руке Че Геваре“.
Шта су нам рекли, погледајте у видео-прилогу:
