Рамуш Харадинај још није прописно ни загрејао тешко стечену премијерску фотељу владе Косова, а већ је и званично морао да призна немоћ своје владе. Прво је у међународној заједници одбијена његова идеја да се састави нови план по којем ће се извршити демаркација границе са Црном Гором, а сада је и званично морао да изађе и каже да од аплицирања за пријем у Унеско и Интерпол — нема ништа.
За то последње, Харадинај криви опозицију за коју каже да је опструисала формирање владе, због чега су били у немогућности да се посвете лобирању, односно врбовању чланица обе организације, како не би доживели фијаско као прошле године кад су аплицирали за Унеско. Друга страна приче пак води ка томе да је ситуација сасвим другачија и да међународна заједница у ствари више не жели да Косову прави уступке, и то са разлогом.
Оно што се од Косова очекивало до сада није испуњено, а албански политичари су на теми формирања владе показали свету не само да нису зрели да воде такозвану „државу“, већ и да су више окренути реторици која им пабирчи гласове на изборима него што су предани да испуне задатке које од њих очекује ЕУ.
Док нова влада на Косову не буде поново, да кажемо, у потпуној милости света, може ли Србија ту временску црну рупу да попуни сопственим дипломатским победама и тако врати перцепцију у свету да Косово није независно?
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука каже да Србија током тог времена треба да своје дипломатске напоре да усмери у два смера — да осигура да Косово не може да буде пуноправни члан УН и да оснажи своју позицију код чланица ЕУ које нису признале Косово.
„Те две политичке чињенице трајно под знак питања стављају било какву будућност независности Косова“, одговор је Сурлића на наше питање.
Наш саговорник уједно напомиње да Србија пре свега треба да „удари“ свим дипломатским средствима на питање своје културне баштине, што је тема уско повезана са Унеском, како би она постала предмет преговора.
„Некако се показује да је све ово време то питање статуса српских манастира стављано на страну, а заправо је то једно од најосетљивијих идентитетских питања за Србе, како на Косову, тако и у Србији. То питање не може да се решава никаквим прегласавањем у Унеску, него мора да буде предмет договора Београда и Приштине како би се пронашао неки модалитет о екстериторијалном или посебном статусу за српску културну баштину, која би била под ингеренцијама како културних, тако и политичких институција у Београду“, предлаже наш саговорник.
Што се тиче одустајања од Интерпола, Сурлић каже да су ове године околности на ту тему биле повољне по Србију, јер ће Генерална скупштина Интерпола бити одржана у Кини и јер том организацијом тренутно председава Русија, дакле две државе које не признају Косово. Међутим, питање је да ли ће нам срећа бити наклоњена и на наредном заседању.
„Али Србија мора да настави са дипломатским напорима, до сада је имала, да тако кажем, и дипломатску срећу. Сада је остало отворено питање где и када ће бити следеће заседање Интерпола и да ли ће косовска влада до тада довољно ојачати да може да поднесе захтев з чланство“, наводи наш саговорник.
Демократски савез Косова (ЛДК) оценио је као неуспех одлуку косовског премијера Рамуша Харадинаја да повуче кандидатуру Косова за чланство у Интерполу, истичући да је то покоравање. С друге стране, директор Косовског центра за студије безбедности Флоријан Ћехаја сматра да је одлука косовске власти разумна и да је боље ићи сигурним корацима.
Харадинај је ту одлуку донео након што је заменик премијера и министар спољних послова Беџет Пацоли изјавио да Приштина нема довољно гласова да би била примљена у чланство Интерпола.
