Власти ирачког дела Курдистана саопштиле су почетком јуна да ће 25. септембра бити организован референдум о независности те области, док је референдум о независности шпанске покрајине Каталоније најављен за 1. октобар.
У чланку са насловом „Добро дошли у доба сецесије“, „Вашингтон пост“ наводи да се владе Ирака и Шпаније, али и међународна заједница, противе одржавању референдума о независности та два региона, што повећава опасност од сукоба.
„Која је сврха тих референдума и која стратегија је предвиђена“, пита аутор.
Даље је наведено да Курди и Каталонци имају исту сецесионистичку стратегију и да користе исте тактике као и други сецесионистички покрети.
„Сецесионистички покрет може да има два приступа како би постигао независност. Први је да се усмери на централну владу као главну препреку за постизање независности“, наводи се у чланку.
Ако влада дозволи независност, као што је то Србија учинила у случају Црне Горе 2006. године, онда је пут ка суверенитету готово сигуран, пише „Вашингтон пост“.
Како је наведено, другим приступом заобилази се централна влада и „у игру се доводи међународна заједница“.
„Међународна заједница може да изврши притисак на централну владу да призна независност (те територије), као у случају Јужног Судана, или као на Косову да заобиђе централну владу и у потпуности призна тај сецесионистички регион“, пише у чланку.
Додаје се да већина сецесионистичких покрета користи оба приступа.