Поруке, обавештења, позиви на различита дешавања, директни преноси, постови, селфији, хаштагови, подсетници… Донедавно је људима мобилни телефон био неопходан како би разговарали и све горепоменуте речи нису имале посебног значаја. Међутим, развој технологије и све већа заступљеност „паметних“ телефона дубоко је променила друштво и довела до нових облика зависности.
Овде се пак не ради о зависности од опијата или других хемијских средстава, већ о задовољству које особа осећа када сатима прати све што се дешава на друштвеним мрежама, објашњава за Спутњик докторка Мајте Симал из Центра Росело у Барселони.
Центар који води докторка Симал ради на томе да пацијенти након лечења „могу да проживе остатак живота без зависности од било каквих супстанци или опсесивног понашања“, а ово последње подразумева и употребу интернета. То није једноставно. На почетку, лечење протиче у „веома строгом режиму“ и у зависности од напретка сваког појединачног пацијента, постепено се уводе нови елементи.
Модел лечења је практично исти као код било које друге зависности. „Може да прође од 3 до 5 година док се особа потпуно не опорави, односно не промени начин живота и своје погледе. Тек онда се за ту особу може рећи да је потпуно излечена“, објашњава Сималова.
Од почетка лечења до момента када се пацијенту дозвољава да поново почне да користи телефон, може да прође прилично много времена. Борба против зависности од интернета у тренутку када информационе технологије доживљавају свој процват може представљати прави Сизифов посао.
„Слично се дешава код лечења анорексије. Храна је неопходна за живот и људи морају да једу. Исто тако је интернет постао на неки начин насушна потреба, јер многи послови или чак школовање данас не може да се замисли без употребе телефона, таблета или компјутера. Али, кључно је наћи меру и начин на који користимо интернет и геџете“, истиче докторка из Барселоне.
Обично су највећи зависници младе особе, јер неко ко расте уз нове технологије тешко да може самостално да одреди меру или да препозна када настаје проблем. У савременом свету људи све мање остварују личне контакте. Деца се све мање играју са другом децом у парку. Расту генерације које не знају за другачије обрасце понашања. А уз све то је додатни проблем то што се јавља сасвим људска потреба да особа буде прихваћена и да се допада другима у оквиру виртуелне заједнице у којој људи све више обитавају. Зато „лајкови“ постају императив.
Мора се такође препознати да за појаву ове модерне зависности нема криваца.
„То је исто као и са појавом рака или дијабетеса, у смислу да постоји генетска предиспозиција, али не зна се шта ће код конкретне особе бити окидач“, објашњава Сималова.
Постоји, додуше, ипак неколико савета које би родитељи могли да примењују како би смањили шансе да дође до појаве зависности. На пример, ограничавање времена које деца проведу испред геџета са интернетом и охрабривање на више личних контаката и игре у природи.
