Америчку и светску политику обележило је неколико „династија“, а ово је пет најмоћнијих породица које, наводно, владају светом.
5. Породица Ротшилд
Породицу Ротшилд дуже време сматрају најбогатијом на свету. Процењује се да су власници 500 милијарди долара вредних ствари, а неке процене кажу да управљају са 100 трилиона долара вредним финансијама. Од шездесетих година осамнаестог века, откако је Мајер Амшел Ротшилд послао својих пет синова у пет финансијских центара, били су на најважнијим местима светских финансија.
У 19. веку породица Ротшилд учврстила је своју позицију глобалне моћи тако што су пружали финансијску подршку монархијама и властима на обе стране Наполеонових ратова. Тадашње новине описале су их као „саветнике и финансијере краљева Европе и републичких шефова Америке“. У данашње време плету се теорије завера које кажу да Ротшилдови контролишу свет преко Централне банке САД. Теорије кажу да је њен оснивач Пол Варбург, заправо агент породице Ротшилд.
4. Породица Рокфелер
Породично царство Рокфелерових настало је током седамдесетих година 19. века кад је Џон Д. Рокфелер основао „Стандард оил компани“. Била је то највећа нафтна компанија тог времена, а сам Рокфелер био је „тежак“ око 400 милијарди долара чиме је постао један од најбогатијих људи у светској историји.
Амерички председник Теодор Рузвелт упозорио је да Рокфелера занима стварање невидљиве власти. Од тада су Рокфелери помагали изградњу седишта Уједињених нација у Њујорку и основали конференцију Билдерберг где се најмоћнији људи света састају једном годишње.
Прича се да породица Рокфелер данас наставља своје тајно деловање кроз управљање великим нафтним компанијама као што су „Ексон Мобил“ и БП и банкама попут „Чејс Менхетн банк“.
3. Породица Морган
Породица Морган доживела је процват када је Џон Пирпонт Морган, заједно са Ротшилдовима, позајмио стотињак тона злата америчким властима током банкарске кризе 1893. године. Зато што је контролисао највеће залихе злата у САД, Морган је финансирао стварање највећих америчких компанија попут „Еј ти енд ти“ и „Џенерал електрика“.
Једно краће време је финансирао и истраживања Николе Тесле. Због великих веза са Министарством финансија, појавиле су се теорије да су Морганови натерали САД на учешће у Првом светском рату како би заштитили кредите издане Русији и Француској. Џон Пирпонт Морган Млађи дао је Американцима зајам од 500 милиона долара, а узимао је и 1 одсто провизије за све што су његове компаније продавале америчкој војсци.
Осим тога, колају гласине и да су Морганови подстакли јапански напад на Перл Харбор тако што су обећали јапанским клановима да ће делити зараду од ратовања. Данас Морганови поседују највећу породичну залиху злата која је, наводно, тунелом повезана са њујоршком подружницом Централне банке САД.
2. Породица Ди Понт
Еледер ди Понт био је син француског емигранта. Своје богатство стекао је након оснивања барутане у Делаверу. Његова породица пустила је корење у америчкој високој политици након што су, наводно, осигурали америчку куповину територија Луизијане од Наполеона 1803. године.
До почетка Првог светског рата, компанија Ди Понт производила је 40 одсто светског експлозива, а током Другог светског рата су учествовали у пројекту изградње америчке нуклеарне бомбе. Неки верују да је породица Ди Понт до те мере утицала на америчке власти да је само због њих дошло до забране коришћења марихуане и производње индустријске конопље, све како би се заштитила производња најлона, једног од најбитнијих производа компаније Ди Понт.
Данас је та компанија један од највећих светских произвођача генетски модификованог семена, преко „Пајонир Ди Понта“, и, наводно, стоје иза „трезора судњег дана“ где се чувају примерци семенки биљака које би људска врста могла поновно да засеје после апокалипсе.
1. Породица Буш
Политичку династију Буш, која је подарила два америчка председника, установио је Прескот Шелдон Буш, рођен 1895. године. Он се први пут сусрео са политичком елитом кад је као студент Јејла постао члан друштва „Лобања и кости“. Постоје гласине да је управо Прескот стајао иза неуспешног војног удара 1933. године чији је циљ био свргавање америчког председника Френклина Рузвелта.
Током Другог светског рата, Буш је био шеф „Јунион бенкинг корпорејшен“, инвестиционе банке која је на крају заплењена због доказаних пословних веза са нацистичком Немачком. Прескотов син Џорџ постао је амерички председник крајем осамдесетих година прошлог века, а његов унук Џорџ Млађи у два мандата седео је у Белој кући. Обојица су започела сукобе са Ираком у којима су огромне зараде оствариле компаније, као што су „Халибартон“ и КБР, повезане с Бушевима.
Породица Буш сматра се најмоћнијом породицом у америчкој политици, а имају и баснословне суме новца у банкарском и нафтном сектору.
