Одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ из јула 2015. објављена је у Службеном листу Републике Српске тек прошле среде. Дан пре објављивања одлуке, председник РС Милорад Додик изјавио је да ће његова Странка независних социјалдемократа (СНСД) изгласати суспензију одлуке у ентитетском парламенту.
Референдум би, према Додиковим речима, у садашњој констелацији међународних снага био ризичан потез, али и не постоји консензус о референдуму у самој Републици Српској.
Ипак, суспензија референдума не значи и одустајање од њега, закључио је Додик.
Због одлуке о расписивању референдума, председник РС трпео је притиске високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка, али и дела међународне заједнице, предвођене Сједињеним Државама.
Инцко је одмах после објављивања одлуке у Службеном листу затражио да одлука буде суспендована у Скупштини РС, док је америчка амбасадорка у БиХ Морин Мекормак затражила да се одлука у референдуму укине.
Да би Скупштина РС могла да одлучи о суспензији референдума, одлука прво мора да буде објављена у Службеном листу, објашњава бањалучки аналитичар Анђелко Козомара, одговарајући на питање због чега је одлука о референдуму објављена баш у овом тренутку.
На седници Скупштине, која би требало да се одржи око 12. октобра, биће донета одлука о суспензији одлуке о одржавању референдума. У одлуци која је објављена у Службеном листу РС, за дан одржавања референдума одређена је прва недеља по истеку 50 дана од ступања одлуке на снагу.
Када је донесена одлука о референдуму, била је и преурањена и неприпремљена, каже бањалучки новинар Игор Гајић.
„Ту је владајућа коалиција мало више пожурила него што је требало, јер им се то учинило симпатичним у односу на еуфорију око референдума око Дана РС. После тога нису знали шта ће са том одлуком, јер било је бесмислено организовати референдум, а с друге стране, нису чак ни дефинисали референдумско питање. Зато се то вукло и покушало бацити под тепих“, објашњава Гајић.
Оно што је много занимљивије је какви су притисци вршени на Додика да одустане од одлуке за расписивање референдума, о чему, према Козомариним речима, можемо само да нагађамо, али сигурно је да је председник РС био изложен, како Козомара каже, страшним претњама, када је морао да одустане од одржавања референдума.
„Што се тиче захтева Инцка, америчке амбасаде и других, не треба бити много мудар. Треба се подсетити прошлости. Они су увек, када Срби, и овде и у Србији, испуне неки захтев, постављали нове. Они хоће да натерају Додика да се потпуно одрекне идеје о референдумима било које врсте и вероватно да га идуће године приморају да се кандидује за члана Председништва БиХ како би га извели на брисани простор, да са те функције мора да се бори за БиХ“, каже Козомара.
Инсистирање америчке амбасадорке у БиХ на укидању одлуке о референдуму Гајић карактерише као претерано мешање у унутрашње ствари РС, али наглашава да то није први пут.
„Ипак је она само амбасадор и представља интересе своје земље. Не може то да тражи и то је дипломатски потпуно сулудо. Она је то пренела на лични сукоб са господином Додиком, као што је, фактички и он у личном сукобу са њом. Што је апсурд и не би требало да се дешава. Што се тиче господина Инцка, он је ирелевантна фигура у свему овоме. Он и даље живи за добру плату и не меша се ни у свој ни у туђи посао“, каже Гајић.
Инцко је, можда, само испратио речи америчке амбасаде, закључује Гајић.
