Овог викенда, поводом деведесете годишњице почетка редовног аутобуског превоза у Санкт Петербургу, становници и гости руске северне престонице добили су прилику да виде јединствену изложбу ретро-аутобуса и тролејбуса. На догађају, који су организовали јавни аутобуски превозник „Путник ауто-транс“ и државни историјски музеј из Санкт Петербурга, нашао се велики број експоната ретких аутобуса, које су стручњаци пажљиво реконструсали и вратили у „живот“.
У духу прославе, дописница „Известије“ Евгенија Приемска одлучила је да се осврне на неке од најзначајнијих аутобуса совјетског периода, као и на неке ретке и занимљиве дизајне који никада нису довели до масовне производње.
АКЗ-1: Први аутобус раног послератног периода
Почевши од тешког периода реконструкције након Другог светског рата, Приемска је подсетила да је производња нових аутобуса постала важан симбол повратка мирног живота. Током рата, већина аутобуса је послата на фронт, многи од њих су уништени, оштећени до те мере да је поправка била узалудна или су преобраћени за војну употребу.
„АКЗ-1 је дошао да спасе ситуацију“, написала је Приемска. „Овај аутобус је састављен од дрвених дасака у фабрици за поправку ’Аремкуз‘, обложен лимом и стављен на шасију коју користе камиони ЗиС-150. Често су компоненте из других дотрајалих возила стављане у аутобусе.“
„Први АКЗ-1 пуштен је у употребу 1947. године, у част осамстоте годишњице Москве, али природа ових аутобуса је била и њихова мана. Дрвене конструкције су се показале краткотрајним и ускоро ће већина аутобуса бити укинута. Повучено је укупно око 80 АКЗ-1 возила.“
ЗиС-154: Удобан и елегантан
ЗиС-154 је уживао славу првог масовно произведеног типа аутобуса из послератног периода. Што је још важније, путници су ценили аутобус због његовог револуционарног дизајна и изузетне удобности.
Приемска пише: „Округла предња светла ЗиС-154 и заокружену кабину касније ће преузети тролејбус МТБ-82 и трамвај МТБ-82. ЗиС-154 ће постати први модел домаће ауто-индустрије произведен у целости од метала. Путници су се одмах заљубили у његову удобност. За разлику од предратних модела, аутобус је био опремљен опругом, имао је широк пролаз, осветљење и што је најважније, поседовао је вентилацијски систем.“
Још једна иновација модела ЗиС-154 јесте то што је био једноставан за руковање, а возач се осећао комфорније.
Први ЗиС-154 је ишао транспортном траком 1946. године, а производња је напредовала у раним педесетим годинама. Произведено је 1.185 возила, од којих су нека опремљена побољшаним моторима, што им је омогућило да наставе са радом до краја шездесетих.
КАвЗ-52 Ритса: Редак призор у европској Русији
КАвЗ-52 Ритса, развијен почетком педесетих, представио је јединствену карактеристику дизајна: отворену кабину. Дизајниран специјално за излете у подручјима одмаралишта, јединствени аутобус поседовао је тепих који се може претворити у кабину у случају лошег времена. КАвЗ-52, који је добио назив по абхазијском језеру Ритса, могао је комотно да прими око 20 људи, плус возача и туристичког водича.
КАвЗ-663: Научни бус
Изграђен на бази КАвЗ-651А, КАвЗ-663 је био карактеристичан по томе што, за разлику од већине својих „рођака“ који транспортују људе, никада није био намењен за превоз путника. Уместо тога, коришћен је као мобилна сеизмичка станица, коју би совјетски научници користили у тешко доступним подручјима у земљи.
Аутобус је имао мање прозора, није имао традиционална седишта, а поседовао је слепу преграду између кабине и возачевог седишта. Најважније је да је био опремљен погоном на сва четири точка, како би могао да се креће кроз тешко доступне пределе далеко од цивилизације. Први КАвЗ-663 произведен је 1961. године, а затим су направљена још 52. Теренски рад је на крају показао да карактеристике овог возила нису биле довољне за потребе научника, па је КАвЗ-663 повучен из производње.
ЛиАЗ-677: Легенда
Приемска је написала да „без сумње, ЛиАЗ-677 преузима титулу масовне производње совјетског аутобуса“. Први аутобус ове серије створен је 1963. године, а масовна производња је почела 1967. Модел је био толико популаран да ће се ограничена производња наставити све до почетка двехиљадитих година.
Укупно је произведено око 194.000 ЛиАЗ-677 различитих модификација, при чему аутобус добија више стилских промена током своје производње.
Ови аутобуси, који су се користили на градским и приградским путевима, могли су се видети буквално на сваком углу Совјетског Савеза и на крају постају совјетска икона. Стекли су популарност јер су били пространи, клизили су путевима, а поседовали су добре системе грејања за хладне зимске периоде. Међу њиховим недостацима била је превелика потрошња горива и тенденција прегревања у летњим месецима. Овај аутобус остаје снажан извор носталгије за многе људе, и скоро двадесетак градова широм бившег Совјетског Савеза који постављају споменике у његову част.
ЛАЗ-695
Међу својим јединственим карактеристикама, ЛАЗ-695 „Фестивални“ је на крову имао прозоре. Произведен у фабрици аутобуса у Лавову у западној Украјини, овај аутобус је постао изузетно популаран међу туристима, за дуге излете на селу.
Осим свог иновативног дизајна и побољшаног мотора, ЛАЗ-695 ужива статус још једног од најпопуларнијих аутобуса у совјетској аутомобилској историји, са 40.000 јединица ЛАЗ-695Е произведених између 1963. и 1970. године. Такође га је издвајала и серија иновација за комфор и сигурност, па ће наставити производњу до средине двехиљадитих година.
Икарус 280
Икарус 280, аутобус дизајниран и произведен у Мађарској у „Икарус бус“ фабрици у Будимпешти, према Приемској, понео је награду за страни аутобус са највећим увозом у совјетској историји.
Међу многобројним предностима Икарус 280, нашла се и његова пространост, осигурана артикулисаним дизајном. Путници и возачи су такође ценили удобну вожњу, меко кочење, добру прилагодљивост тешким климатским условима, добар изглед унутрашњости и велике прозоре. Седамдесетих и осамдесетих, легендарни аутобус, обојен стандардном жутом за совјетски извоз, могао се наћи у свим регионима земље, од Далеког истока до балтичких република.
„Икарус“ је 1993. године зауставио производњу модела 280 за домаћу употребу, али је наставио са извозом у бивши Совјетски Савез, међутим на драматично смањеном нивоу, па је последњи аутобус ове серије изашао из производне линије 2002. године.
