У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ Мишко Стојановић, дугогодишњи дописник листа Политика из Немачке и генерал авијације Љубомир Бајић говорили су о изборима у Немачкој, који су означили пад утицаја две највеће странке и улазак крајње деснице у Бундестаг. Какве то последице носи по ЕУ и односе са Русијом? Хоће ли вербални рат Северне Кореје и САД ескалирати у прави сукоб и може ли такав сукоб бити ограничен. У емисији је такође било речи о нападима исламских терориста на руске војнике у Сирији.
Исход немачких избора не представља никакво изненађење, каже Стојановић, једино изненађење јесте, како каже, катастрофалан пораз социјалдемократа.
„Није изненађење што је Алтернатива за Немачку добила толико гласова. Она је анатемисана, о њој су сви демоскопски институти давали податке које је требало узети са резервом из два разлога. Прво, нико од гласача који су се определили да гласају за ’алтернативце‘ није хтео да се експонира. С друге стране, ти институти су водили рачуна да не погоде одмах, зато што су знали да ће то бити високи проценат и рачунали су да то још више мотивише гласаче да се определе за ову странку“, каже Стојановић.
Стојановић подсећа да је Алтернатива за Немачку (АфД), како каже, на препад већ ушла у већину немачких покрајинских парламената. Према његовим речима, био је то незаустављив јуриш АфД-а на Бундестаг.
„Две велике странке направиле су један тактички лош потез у односу на ’алтернативце‘. Нису умеле да се снађу у тој борби против њих. Анатема је помогла да се ови осећају као жртве, а ко год се осећа као жртва има неку врсту привлачне снаге. Друго, оптуживати ’алтернативце‘ да су нацисти и расисти, иако међу њима има и тога, која добија толико упориште у гласачком телу, није политички разумно и упутно“, објашњава Стојановић.
Он предвиђа узаврелију атмосферу у Бундестагу, јер велике коалиције, као што је била коалиција демохришћана и социјалдемократа, како каже, пригуше парламент, а популарност малих странака расте.
На командном пункту сиријских снага у Дејр ел Зору убијен је главни консултант сиријских оружаних снага генерал Валериј Асапов, док је неколико дана раније ДАЕШ покушао да зароби 29 руских војних полицајаца.
Како је могуће да терористи знају тачан положај командног пункта и да имају информацију када се на њему налази руски генерал, с обзиром да ДАЕШ не располаже техником којом то може да утврди. Бајић каже да такву технику имају они који подржавају ДАЕШ.
„Видели смо да су Руси својим ангажовањем у Сирији много учинили за опстанак Асада на власти, а то није у интересу САД. Зна се да они хоће да кроје свет по своме“, каже генерал Бајић.
Једино су Американци могли да дојаве терористима локацију командног места, с обзиром да ДАЕШ не поседује технологију за снимање из свемира, као ни технологију којом могу да прате комуникацију сиријске војске и руских снага.
Међутим, када се ради о спољној политици, немачки политичари се прибојавају да би вербални рат Северне Кореје и САД могао да ескалира у озбиљнији сукоб, каже Стојановић, док Бајић подсећа на војну снагу Северне Кореје.
Према Бајићевим речима, севернокорејска армија има 1.100.000 активних припадника, а са резервним саставом око 9.500.000. То је четврта армија по бројности у свету. Авијација им је застарела, али су развили ракетне системе и нуклеарну технологију. Бајић подсећа да 40 одсто припадника севернокорејских копнених снага спада у специјалне јединице.
„Американци могу да изврше удар конвенционалним оружјем, али одговор Северне Кореје вероватно би био атомски удар на Јапан, на Окинаву и Гвам, јер су ракетни системи које има Северна Кореја отприлике 6.000 километара“, каже Бајић.
Према Бајићевим речима, дебљи крај батине држи амерички председник Доналд Трамп, док тањи крај држи Ким Џонг Ун.
