Политичке разлике, које су донели последњи избори за Белу кућу у коју је ушао Доналд Трамп, нису могле а да се не одразе и на филмску уметност, забаву за цео народ, тврде водећи амерички филмски стручњаци, учесници у организацији округлог стола најмоћнијег дневног листа „Њујорк тајмса“.
Филмови који су се бавили осетљивим политичким темама нису више ретки изузеци, нити су само резултат независних продукција, за које се чује само на фестивалима као што су Санданс или Трајбека, већ су сада „освојили“ велике студије, који су се пре трудили да снимају мање или више ескапистичке и забавне филмове намењене најпрофитабилнијем периоду у години, а то је од септембра до краја фебруара.
Студији јесу припремили неколико „блокбастера“ као што су „Марвелов“ филм о суперхероју Тору и нови наставак серијала „Ратови звезда“, који сада слави 30 година откако га је започео Џорџ Лукас.
Међутим, са таквим делима се зарађују паре, а када је реч о Оскарима и наступима САД на домаћим и страним фестивалима рачуна се са филмовима који су или блиски ултрадесници или подржавају неке демократске вредности, али су у суштини политички обојени.
Теме као што су расна и национална нетрпељивост углавном су биле маргинализоване или отворено осуђиване, а сада су поново актуелне као у време америчког сенатора Џозефа Макартија, који је педесетих година прошлог века био предводник лова на наводне совјетске шпијуне у САД.
Сада у америчком друштву има места и за Кју клукс клан, најекстремнију антицрначку организацију, али и за филм о њима.
Кроз многе филмове се провлачи порука о супремацији белаца, што се деценијама избегавало како се не би повредила осећања Афроамериканаца.
Један од либералних режисера као што је Кетрин Бигелоу, којој је филм о хватању Бин Ладена донео Оскара, у свом новом филму „Детроит“ даје критичку слику расизма, али то је код ње појединачна, а не масовна појава, што не задовољава ни праве либерале, ни загрижене расисте.
Либерална Софија Копола, која се у новом филму „The Beguiled“ бави Америчким грађанским ратом између Севера и Југа, врло опрезно је избегла да се изјасни о положају црнаца у том периоду.
Док јасно опредељени десничари слободно износе своје ултра конзервативне ставове, демократе се само понекад позабаве политичком темом у којој проблеме решава неки храбри појединац, а не демократско друштво.
Да би ипак понудили публици прилику да на великом екрану виде страхоте рата, геноцида, неправедну дискриминацију жена на послу, либерално настројени аутори снимају документарне филмове, нудећи приче из стварног живота и избегавајући коментар, и зато су данас више него икада на репертоарима у америчким биоскопима заступљени документарци у којима се на конкретним догађајима показују негативне појаве савременог друштва.
Такви филмови нису комерцијални, јер они којима су намењени боре се за егзистенцију и не иду у биоскопе, а међу младима, пре свега студентима, такође су све бројнији десничари, тако да аутори средства за снимање морају да обезбеде преко владиних или невладиних организација јер од продаје улазница не би могли да покрију трошкове снимања и постпродукције.
