Тај закон је већ прихваћен акламацијом свих политичких опција у Одбору Сабора за ветеране, а био би и усвојен да против њега није иступио председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, а као тему га је поставио и председник Србије на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, наводи „Блиц“.
Одредбе предложеног закона засноване су на „Декларацији о Домовинском рату“ (тако званична Хрватска назива грађански рат на простору те бивше југословенске републике од 1991. до 1995. године), али са две битне разлике када је реч о формулацији ко је све био агресор на Хрватску. Наиме, у предлогу закона стоји да су „агресију на РХ извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“, док се у Декларацији не спомиње БиХ и наводи се оружана побуна тек дела српског народа у Хрватској.
Председник СДСС-а Милорад Пуповац истиче за „Блиц“ да је предложени закон о правима хрватских бранитеља неприхватљив из више разлога.
„Тај закон стигматизује већи део Срба у Хрватској, има негативне политичке и правне консеквенце и додатно отвара сукобе између Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, пошто поново отвара питање о узроцима и последицама рата“, објашњава Пуповац.
Како каже, још постоји нада да закон неће бити усвојен.
„Ми проучавамо правне основе и све могуће последице тог закона по међуетничке односе у Хрватској и међудржавне у региону. Ове недеље нам предстоје разговори са представницима власти, а закон о правима хрватских бранитеља може бити усвојен тек након друге расправе у Сабору. Када ће бити та друга расправа, још се не зна“, наглашава Пуповац.
Све хрватске политичке странке у Сабору желе да усвоје закон о правима хрватских бранитеља, а једину дилему имају да ли да као агресора означе, између осталог, велики број Срба или део Срба који су живели у Хрватској. Такође, листом траже и ратну одштету, која ће, према процени појединих заступника, коштати Србију чак 40 милијарди евра. Посланик Јосип Јакић из ХДЗ-а чак тврди да је одштета један од пет главних услова за приступ Србије ЕУ.
