Војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да у тој чињеници лежи основни проблем те групације. Концепт европских борбених група је добро изгледао и био политички коректан у време када је та идеја развијана, пре десетак година, али у пракси ХЕЛБРОК није донео резултат, зато што је реч о дуплирању капацитета у оквиру НАТО-а, каже Радић.
„Све то лепо звучи када се презентује на стручним састанцима, када се прича како ће европске земље заједно да формирају снаге, али остало је нерешено питање зашто борбене групе постоје и шта од њих дугорочно може да се очекује, јер и из ЕУ и из струке, војске на Западу, стално се наглашава да није реч о дуплирању НАТО-а, већ покушају да се пронађе европски модел, али са друге стране, одмах се ограђују од тог става и кажу — борбене групе нису језгро будуће ’европске војске‘“, каже саговорник Спутњика.
Када је реч о приступању Србије тој формацији Радић сматра да у војном смислу наша земља не добија много, али да је чланство очекивано, јер је у складу са опредељењем Србије да буде чланица ЕУ, а пре тога, логично, треба да буде члан таквих формација.
„Оне не могу у српском јавном мњењу да се приказују као нека врста замене за НАТО, у којима ми проналазимо визију будуће ’европске војске‘, као излаз из ситуације у којој се налазимо, идемо ка Западу, желимо да будемо део ЕУ. Србија не избегава да буде део безбедносног контекста који то подразумева, али истовремено, наши политичари не желе да се суоче са изузетно негативним ставом јавног мњења према НАТО-у. Европске борбене групе изгледају као сјајно решење како радити нешто са НАТО-м, а да при томе можете да кажете: ’Па они заправо нису НАТО‘“, каже Радић.
Иван Коновалов из Центра за стратешку конјунктуру из Москве за Спутњик каже да списак земаља које учествују у том формату не изазива велики оптимизам и одушевљење. Међутим, примећује да ХЕЛБРОК не чине искључиво земље које су непријатељски настројене према Истоку.
„Кипар је пријатељска земља, као што је и Грчка, која је чланица НАТО-а, а при томе развија добре односе са Русијом. Што се тиче чланства Србије, та земља је у НАТО окружењу и логично је да покушава да развија односе са свим важним факторима. Рецимо, Јерменија је чланица ОДКБ-а, али без обзира на то развија односе и са НАТО-ом. Јасно је да је Србија под притиском и мислим да ће њено приступање ЕУ бити условљено ступањем у НАТО“, оцењује Коновалов.
Он додаје да је вест о Украјини и Србији у тим борбеним снагама стигла пре 2014. године, нико у Русији не би ни обратио пажњу на њу, јер је тада Москва активно сарађивала са НАТО-ом, али данас су ствари потпуно другачије, каже Коновалов.
„У сваком случају, иронични наслови у украјинским медијима попут оних да су ’братушке‘ издали Русе, не би требало схватати озбиљно, као што не треба схватати озбиљно све што пишу украјински медији. Међутим, Срби са једне стране са Русима имају заједнички Хуманитарни центар у Нишу, а са друге стране дају специјалан статус НАТО особљу, и у томе је специфичност положаја те земље. Остаје само да се надамо да ће се ХЕЛБРОК стварно борити против тероризма на Балкану и да неће учествовати у активностима које имају антируски предзнак“, закључује Коновалов.
Међутим, његов београдски колега сумња у будућу оперативност групе. Он објашњава да би европске борбене снаге требале да буду ангажоване у хуманитарним мисијама, у успостављању и одржавању мира, али се и у пракси показало да је реч о паралелном колосеку са НАТО-а.
„То је класична организација копнене војске које се на сваких шест месеци активира по ротацији. Србија ће бити део те регионалне групе у једној ротацији, али када је требало да се оде у Индијски океан у акцију сузбијања пиратерије, одређени су ратни бродови из земаља-чланица НАТО-а. Само у појединим задацима појавиле су се партнерске земље. Рецимо, на задатку обезбеђења трговачког брода који превози храну за потребе УН, али и у оквиру мисије ЕУ, пружа се заштита том броду у случају напада и у Индијском океану смењују се специјалци из Србије, Хрватске и Црне Горе“, објашњава Радић.
У Министарству одбране објашњавају да ће у борбеним снагама Европске уније учествовати један вод Војне полиције, до пет штабних официра и представници канцеларије за цивилно–војну сарадњу. Учешће Србије биће оперативно до 2020. године.
