Он је у интервјуу за америчку агенцију АП у Букурешту изјавио да су грађани Молдавије изгубили поверење у проевропске политичаре, након што су неки од њих оптужени за нестанак око милијарду долара из молдавских банака 2014. године.
Ипак, поверење грађана се, како каже, полако враћа серијом антикорупционих мера, укључујући и обавезу политичара да сваке године пријаве имовину.
Канду је изјавио да су проевропски политичари спровели „веома болне реформе“ које су биле неопходне за земљу.
Владајућа Демократска партија је саопштила да ће промена Устава разјаснити будућност Молдавије, без обзира на резултате парламентарних избора који се одржавају у новембру 2018. године и друге догађаје.
Америчка агенција АП, међутим, оцењује да су многи грађани Молдавије за ближе односе са Русијом.
Председник Игор Додон је изабран на прошлогодишњим изборима и тренутно је најпопуларнији политичар у земљи, али је његова власт ограничена јер је Молдавија парламентарна република.
Молдавија је са ЕУ потписала Споразум о придруживању 2014. године, на шта је Русија одговорила ембаргом на увоз молдавског воћа, поврћа и вина.
Власти у Кишињеву су у мају протерале пет руских дипломата као одговор на протеривање пет молдавских дипломата из Русије.
Молдавија, земља између Украјине и Румуније, растрзана је између пуноправног чланства у ЕУ и повратка у руску сферу утицаја, констатује АП.
Танјуг
