Пример за то су и Споразум о отвореном небу и Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета, који су један од узрока озбиљних несугласица Москве и Вашингтона.
Нова тачка раздора у односима двеју земаља је међународни Споразум о отвореном небу, који су потписале 23 државе-чланице ОЕБС-а 1992. године у Хелсинкију, са циљем да се повећа поверење у Европи након Хладног рата.
Подсетимо, Споразум допушта шпијунским авионима надзорне летове преко територије других земаља ради праћења војних активности. Русија га је ратификовала у мају 2001. године.
Данас у том Споразуму учествују 34 земље, при чему су Русија и САД стуб и од њихове политике зависи његова даља судбина.
Неоснована оптуживања Русије
Америчке власти сада прете да би од почетка идуће године могле да ограниче летове руских војних авиона изнад САД због наводног непоштовања тог Споразума од стране Русије. Према писањима америчке штампе, САД могу да забране руским војним авионима летове преко Аљаске и Хаваја (где се налазе базе, системи ПВО, као и штаб уједињене команде Оружаних снага САД у Пацифику), а тамошњи медији такође наводе и да је незадовољство Вашингтона изазвала ранија одлука Кремља да „забрани летове изнад Калињинграда“.
У руском Министарству спољних послова су оптужбе на рачун Русије назвали „неоснованим“, истичући да ће Москва највероватније реаговати по принципу реципроцитета.
Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рајбков је рекао да оптужбе САД на рачун Русије због кршења Споразума о отвореном небу нису нове, а да Русија има бројне реципрочне жалбе на рачун САД о низу аспеката примене овог споразума.
Он је истакао да је ово „узајамно користан, неопходан и вредан документ, који је пожељно сачувати“, али да су САД поново показале својим потезима да „више воле да иду путем притиска“.
Експерти, међутим, упозоравају да америчке оптужбе на рачун Русије о наводном кршењу Споразума о отвореном небу имају за циљ постепено повлачење САД из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета, који је потписан 1987. године у Вашингтону.
Истовремено, аналитичари истичу да је Споразум о отвореном небу у ствари „договор поверења и транспарентности“, и подсећају да је Русија у тај Споразум ушла на предлог САД и да је допустила надгледање своје територије и војних објеката како би показала да поштује норме међународног права.
„Антируска хистерија је повезана са тим што су војни лобисти у САД добили велике уговоре за модернизацију америчких Оружаних снага, али опет недовољно пара за комплетну модернизацију. Њима су потребни аргументи да би добили још новца, а за то је неопходно оптужити Русију да крши та два споразума. Узимо за пример Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета. Тај договор Москва потпуно испуњава. Међутим, САД су јако незадовољне тиме што Русија активније од њих развија нове врсте оружја, укључујући и оне које немају пандане у свету. Да би достигли Русију у томе, САД желе да изађу из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета, а то желе да представе као да су принуђене на такав корак јер тобоже Русија не испуњава обавезе. Притом, САД саме крше тај Споразум тако што увежбавају примену ракета средњег и малог домета. Русију оптужују да има ракете ’калибар‘ постављене на копну, иако то није тачно, а у исто време Америка у системима ПРО у Румунији званично користи дозвољене ракете, а потенцијално ти системи могу да лансирају ’томахавке‘, који могу да долете до руских граница“, каже за Спутњик политиколог и стручњак за америчке односе Сергеј Судаков.
Нова трка у наоружању?
Како наводи експерт, најава америчких власти да би могле да ограниче летове руских војних авиона изнад САД, у оквиру Споразума о отвореном небу, може да се протумачи као један у низу оправдања за најављени војни буџет за идућу годину од рекордних 700 милијарди долара. С друге стране, додаје он, излазак из Споразума о елиминацији ракета одговара САД, јер су Американци сада научили да праве нови тип ракета средњег и малог домета, које би ставили у употребу.
„У случају да САД изађу из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета, то би била највећа претња за америчке партнере из НАТО-а, јер би Русија тада почела да развија ракете средњег домета серије ’пионир‘, које немају пандан у свету, а које су се с великим успехом производили седамдесетих и осамдесетих година прошлог века“, каже Судаков.
То би заузврат, истиче експерт, изазвало нови круг трке у наоружању.
„САД би на крају зарадиле велики новац, али не би биле у стању да заштите своје европске партнере од руских ракета у случају рата. Русија има напредне технологије још из совјетског доба, а ми би се врло брзо вратили том војном потенцијалу који смо имали“, закључио је Судаков.
