У геополитичкој анализи Глобалних трендова до 2035, истраживачки сервис Европског парламента (ЕП) предвиђа демографско назадовање Русије, док ће САД, по њима, остати најзначајнији светски играч, али ће имати мању моћ.
Дугорочно, Русија ће се суочити са јаким економски притиском изазваним падом броја радно способних у земљи, падом вредности нафте и природног гаса, али и транзицијом после силаска председника Путина са власти, сматрају аналитичари ЕП.
Све то отвориће простор за конфликте са суседима и иредентистичке покрете. Земља ће настојати да поново припоји енклаве под руским утицајем. Неки од ових покрета биће изведени дипломатским путем, али погрешна процена доводи и до војног конфликта који ће бити довољно близу Европи да изазива и њено учешће.
Због страха од директне конфронтације са Русијом, војне снаге ЕУ неће бити употребљене, али ће значајну улогу имати шеф дипломатије Европске уније, наводи се даље у анализи.
Документ помиње могућност да би Русија у циљу скретања пажње са домаћих проблема могла војно да се ангажује у акцијама ван својих граница, као и да би применила сајбер и информационе нападе на Европске институције и појединце.
Када је реч о САД, глобални трендови до 2035. године наводе да ће бити релативног назадовања земље, што ће водити стварању мултиполарног система у коме ће доћи до веће компетиције између САД и њених најближих ривала.
САД ће остати највећа војна сила у 2035. години и најјачи играч у међународном систему, али са предношћу мањом у односу на ону коју има данас према другим играчима. Биће неодлучне да своју снагу користе у великим операцијама и зато се очекује да САД имају много мању моћ када је у питању глобална безбедност у односу на ону коју су поседовале још од 1990. године, закључује се у анализи Истраживачког центра Европског парламента, уз напомену да ова анализа не представља званичан став ЕУ.
Анализа Истраживачког центра ЕП више личи на политички план него на озбиљну анализу, сматра економиста Борислав Боровић. Он наводи пример да се цене нафте и гаса вештачки обарају, али и да је Русија тога свесна, после увођења санкција и проблема са нафтоводима „Јужни“ и „Северни ток“. Стога је и Русија предузела одређене мере, каже Боровић.
„Читам податке да су изградили већ 300 километара ’Турског тока‘, а са Кином су направили велики споразум. Кина, као прва економија света, према неким параметрима, има велике потребе за гасом и нафтом, тако да мислим да, иако дође до вештачког прекида сарадње са ЕУ, онда ће Русија то сигурно моћи да надомести на источном тржишту“, објашњава он.
Када говори о депопулацији, која се истиче у анализи као највећи проблем Русије, Боровић наводи да је тренд управо супротан. Русија у последњих неколико година бележи раст становништва, бар према званичним подацима, које не споре ни западни извори, каже Боровић.
„Ово ми делује као сценарио који је написан, па треба да се оствари. Мислим да је тренд потпуно другачији. Рецимо, ЕУ је потпуно задужена економија. САД су дужне 120.000 милијарди долара, колико им износи БДП. А јавни дуг Русије је 1,4 одсто БДП-а“, каже Боровић.
После наметања санкција, у Русији се ради на расту пољопривреде како би се смањила зависност од увоза, наставља Боровић.
„Русија је прошле године претекла САД у извозу пшенице, па је тако извезла 25 милиона тона, што је било око 14, 15 одсто више него претходне године, а ове године тај тренд се наставио“, каже Боровић.
Боровић помиње и, како каже, битку која се води око долара као резервне валуте. Са оснивањем банака БРИКС и Евроазијске уније, утицај петродолара на источне економије слаби. Боровић не спори да су санкције биле велики удар на руску економију и стандард руских грађана, међутим у последње две године, каже он, тренд се преокренуо.
Кирил Коктиш, доцент на Катедри за политичку теорију Московског државног института за међународне односе каже да извештај подсећа на изјаве човека који мора нешто да каже, али нема шта да каже. Аутори не познају реалност и зато уместо анализе имамо пристрасно и површно теоретисање, објашњава Коктиш:
„Додуше, Европски парламент је познат по веома танким истраживањима, која ни на који начин не представљају приручник за понашање, јер ова институција нема никаква озбиљна овлашћења. Овај извештај је потребан за подржавање мита о Русији, то није анализа, већ својеврсни симбол вере. Не знам на које суседне земље мисле аутори овог документа. Какве захтеве би могла да има, на пример, Белорусија? Наравно да смо имали територијалне спорове у време када је Белорусија била део Велике кнежевине Литваније. Али то је био више породични спор, јер је 50 одсто њиховог племства било у породичним везама са руским племством“, одговара Коктиш.
Са друге стране, аутори су у праву, наставља Коктиш, кад кажу да ће Русија и даље развијати наменску индустрију, али то је опште место у свим сличним извештајима, у којима се од Русије, како каже, прави Бабарога како би земље издвајале што више новца за одбрану и одвраћање Русије.
Када је реч о економској ситуацији у Русији, Коктиш попут Боровића наглашава да аутори документа полазе од тешкоћа са којима се суочава руска економија у последње три године, али не узимају у обзир чињеницу да ће се руски економски модел постепено мењати.
Оцену аналитичара ЕП да се наставља еволуција у правцу формирања мултиполарног света, Коктиш означава као бајату вест.
„Америчка моћ се одавно смањила, и свет је одавно мултиполаран. Притом, сведоци смо да се у њему појављује још један, четврти пол — Северна Кореја, ма колико то чудно звучало. Објаснићу зашто: и даље постоје само две земље, чији нуклеарни капацитети могу да униште целу планету, а то су САД и Русија. Али појављују се и мале земље, којима САД не могу ништа, јер ове земље имају нуклеарно оружје“, каже Коктиш.
Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је, како Коктиш каже, троловао Доналда Трампа, и њему је пошло за руком да уништи углед САД у југоисточној Азији, јер је јасно да САД више немају монопол на моћ у овом региону.
