Колике су реалне шансе и снага тако подијељене опозиције, да у завршници доведу до неопходних демократских промјена и смјене власти, за сада је велика непознаница.
Бивши министар у Влади изборног повјерења Борис Марић, за Спутњик каже да грубе свађе у опозицији свакако наносе политичку штету и смањују шансе за опозициону побједу, док са друге стране, подсјећа, да и поред континуитета тих сукоба, опозиција данас заједнички врши власт у три значајне приморске општине.
„Опозицији је на државним изборима побједа измакла за само неколико хиљада гласова, што значи да би већа координација довела до скоро сигурног успјеха, али и у овој ситуацији побједа на изборима није недостижан циљ“, сматра Марић.
Политички аналитичар Драган Росандић, констатује да се ситуација са свађом у опозицији нажалост годинама понавља, што је и један од главних разлога дуготрајне несмјењивости власти. Он за Спутњик каже да су туча опозиције и сујета кључни проблеми, јер су сви опозициони лидери, како појашњава, „мање-више изашли из истог шињела — односно, из истих партија“, па их је сада тешко помирити.
„Видјели сте да на јучерашњем састанку дијела „грађанске опозиције“ тамо, на примјер, није било Горана Даниловића који је до јуче био са Миодрагом Лекићем. Дакле, разлог је очигледан, сујета лидера, односно, услов Лекића да овај не може присуствовати састанку, јер су ране од љетошње туче још увијек свјеже“, подвлачи Росандић.
Росандић такође подсјећа и на традиционалну борбу у опозицији за рад „преотимања бирача једних другима“, а како наглашава, могуће је и да један дио опозиције тренутно мисли да је Демократски фронт сада, како каже, „идеална мета за черупање“ и „отимање бирача“, с обзиром да се налази у прилично незавидној ситуацији због оптужби и суђења за државни удар.
Коментаришући потенцијалну подршку коју дио „грађанске“ опозиције наводно ужива од стране међународног фактора, наш саговорник подсјећа на једину видљиву подршку коју она тренутно има у погледу повратка опозиције у Парламент, а што је постало очигледно након разговора са представницима европске мисије у Подгорици и америчког изасланика за Балкан Метју Палмера.
На крају, Росандић се осврнуо и на потенцирање предсједника СДП-а Ранка Кривокапића и можда дијела „грађанске“ опозиције у правцу могућег покушаја да се прави нека врста договора са такозваним „здравим језгром“ Демократске партије социјалиста.
„Ја заиста не знам да ли постоји то „здраво језгро“ ДПС-а и да ли је могуће да уопште постоји. Може да се деси да међународна заједница почне да подржава Душка Марковића као мање зло од Мила Ђукановића, ако мисли да се уопште једног дана овдје почне распетљавати овај Гордијев чвор, па да се Ђукановић полако шаље у пензију, а да се, што би се рекло, убудуће „клади“ на Марковића. Да ли ту дио опозиције види своју шансу, то је сада питање за њих, али могуће је да долазе времена када почиње распетљавање ове катастрофалне ситуације у Црној Гори“, закључује Росандић.
