Од почетка војне операције 30. септембра 2015. године Русија је успела да испуни неколико стратешких задатака: да се врати на Блиски исток као кључни играч, да задржи на власти легитимну владу у Дамаску и да ослободи већи део територије те земље, али и да покаже свету могућности Оружаних снага РФ и своје војне технике…
Руска авијација је у том периоду извела више од 30.600 борбених летова и извршила је више од 92.000 напада на терористе, њихове положаје и објекте. Ликвидирано је више од 53.000 милитаната и уништено је скоро 97.000 објеката, укључујући командне пунктове, кампове за обуку терориста, складишта горива и муниције, инфраструктурне објекте, рафинерије и нафтна поља. Тиме су пресечени главни извори финансирања терориста.
Када су Ваздушно-космичке снаге Русије ушле у Сирију, сиријска војска се налазила у веома тешком положају. Различите милитанте групе контролисале су већи део територије те земље. Данас је та слика сасвим другачија — ослобођено је 87,4 одсто територије Сирије и више од 2.200 насеља.
Очекује се да ће до краја ове године владине снаге потиснути терористе са истока Сирије и да ће ДАЕШ престати да постоји као војна структура.
„Сетимо се у каквим условима је Русија ушла у ту операцију — 2015. године постојала је криза сиријске државности, низали су се брзи успеси ДАЕШ-а, који је уништавао и тзв. умерену опозицију, ређали су се успеси радикалних група попут Нусра фронта. Планирано је да се над Сиријом уведе беспилотна зона. То би довело до брзог пада Асада, уласка ДАЕШ-а у Дамаск. Осим тога, то би било и ’опипавање пулса‘ Русије, јер би беспилотна зона била и над нашом базом у Тартусу. Американци као да су питали: ’Шта ћете ви урадити у таквој ситуацији?‘. Ако се беспилотна зона може успоставити над руском базом, онда се можда мoже приближити и границама Русије?! Управо у таквим условима Русија се одлучила за војну операцију“, подсећа научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности Руске академије наука Алексеј Фењенко.
Узалудне наде Обаме
Упркос томе што је Барак Обама веровао да ће се Руси „заглибити у сиријском сукобу“, Русија је извојевала победу. Владимир Путин је за две године операције ВКС у Сирији испунио све своје циљеве. Прво, Русија је постала један од кључних играча на Блиском истоку. Друго, Башар ел Асад је остао на власти захваљујући руској подршци, а већи део земље је ослобођен. Треће, Путин је у Сирији тестирао најновије руско наоружање и војну технику у реалним борбеним условима, а њихова ефикасност је подстакла потражњу за руским системима и ојачала лидерство Москве на светском тржишту оружја. Четврто, руска војска је показале своју борбену спремност и способност „баратања“ високопрецизним оружјем у реалним борбеним условима. Операција у Сирији омогућила је Министарству одбране Русије да провери борбену спремност практично свих војних пилота — борбено искуство стекло је 86 одсто пилота ВКС Русије.
Осим тога, Русија је добила своју прву авио-базу у иностранству након распада СССР-а.
Аналитичари истичу да је руска војска стекла драгоцено, непроцењиво искуство, а тестиране су и авијација и друга војна техника, што је Русима омогућило да увиде предности и недостатке и да је још боље унапреде.
„За само две године сачувана је власт легитимних власти, враћена је контрола над већим делом земље. Русија се вратила као активни играч на Блиском истоку, а тај статус је у том региону изгубила још средином седамдесетих година прошлог века. Успела је и да заустави стварање непријатељске коалиције и да створи свој преговарачки формат, мислим на астански формат. Русија је показала да је способна да спроведе глобалне ваздушне операције далеко својих граница и лишила је САД монопола над њима“, додао је Фењенко.
Заустављено серијско убијање држава
Амерички „Форбс“ коментарише да је Путин у Сирији матирао САД у геополитичкој игри. Међутим, Фењенко упозорава да би САД могле да одговоре осветом — дестабилизацијом држава Централне Азије.
„Русија је у Сирији зауставила процес серијских убистава држава од стране САД и НАТО-а. Сирија, Јемен… Ко би био следећи? Међу кандидатима за смрт био би и Иран, чак и Турска. Тај процес је сада заустављен, а Русија је доказала да јој припада статус заштитника правде и стабилности. Војна операција је показала да НАТО није свемоћан у својим рушилачким акцијама и да се он може не само зауставити, већ и укључити у конструктивне процесе“, каже председник Академије за геополитичке проблеме, генерал-пуковник Леонид Ивашов.
Бивши амбасадор Русије у Сирији Александар Зотов, који се недавно вратио из те ратом захваћене земље, каже да је оно што се сада тамо дешава „почетак краја“ сиријске кризе.
„Навикли смо да говоримо о операцији Ваздушно-космичких снага Русије у Сирији, а често заборављамо остале компоненте. Подсетићу да је у Сирији и руска војна полиција и да се тамо одвија активан хуманитарни рад. Сећам се какву сам бригу видео на лицима Сиријаца када је била донета одлука о смањењу руског присуства у Сирији. Али то смањење је било само квантитативно, али не и квалитативно. Такође, очигледно је и да јача координација руске и сиријске војске, делују стратешка авијација и специјалне снаге, као и они који воде преговоре са локалним становништвом ради помирења страна. А у почетку је слика била таква да наши нису до краја схватали шта да раде, јер је у земљи било отворено око 1.500 фронтова.“
Почетак краја
„Важан догађај кампање било је ослобађање Алепа. И сада, напуштајући Сирију пре две недеље, ја сам на лицима Сиријаца видео олакшање, које је постало још израженије после деблокаде Дејр ел Зора. То што се дешава сада — како је говорио Черчил — само је ’почетак краја‘. Предстоји озбиљан дипломатски и политички рад. И ако посматрамо ситуацију у Сирији, у контексту онога што се дешава у Ираку, можемо рећи да следе тектонске промене на Блиском истоку“, закључио је руски дипломата.
