Овако деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, деда Ђорђе Михајловић, говори за Танјуг нескривајући понос чињеницом да је и он постао део историје како Србије, тако и Грчке у којој је и рођен.
„Српско гробље има највише посетилаца“, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци, али и плаћеници.
Док су, каже, у српској војсци били „наши“ људи.
„Слабо долазе Французи и Енглези. За цео месец можда један човек. Јер је од 8.000 Француза више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира…“, објашњава овај времешни старац.
Сећање не вара деда Ђорђа, набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик. Венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина…
Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.
Зејтинлик живи
На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним причама палих јунака Великог рата.
„Његове животне координате су овде. Његови преци су овде. А ја, ја са њим проводим дан, од јутра до мрака“, објашњава „ученик“.
Каже, на 12.000 квадрата под његовом и деда Ђорђевом стражом, Зејтинлик „живи“ и када нису годишњице и комеморације, јер је 350.000 поштовалаца прошло само прошле године.
На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, додаје податке, стари чувар, деда Ђорђе.
Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао. Уз осмех каже да није због болести месецима ни ракију окусио.
И додаје, опомињући младе средњошколце који слушају „јавни час сећања“, да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, oбјашњава, једнако трагична, али ипак истиче да су Срби поднели највећу жртву.
„Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима“, поносно истиче деда Ђорђе.
Незнани туђинче…
Иако видно уморан, каже, причао је данас много и дочекао бројне делегације многих земаља. Деда Ђорђе, савршено рецитује, без иједне грешке, стихове Војислава Илића Млађег исписане на Маузолеју на Зејтинлику.
„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба!“, загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.
И Французи, њих осам хиљада, почивају са српским саборцима, 3.500 савезника Италијана је ту, 2000 Енглеза и 400 Руса, све ове бројке зна деда Ђорђе напамет.
Сећа се времена када је почео дужност 1960.године, Солун је, каже, имао 160.000 људи, а данас броји милион и по.
Гробље је, објашњава, било на периферији, а данас су га окружиле нове грађавине, и сада је гробље практично, каже, у центру.
Јавни час сећања слусали су данас на Зејтинлику бројни ученици, средњошколци, кадети из Србије, као и представници различитих делегација из наше и других земаља.
