Поручивано нам је да границе у Европској унији нису битне јер су сви део једне породице, али изгледа да ипак јесу битне. Каталонија ће у недељу гласати о својој независности од Шпаније, Шпанија то покушава да спречи, а ситуација постаје све неизвеснија.
Да ли ће у недељу 1. октобра бити одржан референдум о независности Каталоније? Шта ће се догодити 2. октобра? Да ли је даљи пораст кризе неминован, или ће се ситуација ипак некако смирити и вратити на старо? Како се на сукоб Мадрида и Барселоне гледа у Бриселу и Вашингтону и да ли су опет Руси криви за све?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили су Триво Инђић, наш некадашњи амбасадор у Шпанији, и Стеван Гајић, сарадник Института за европске студије.
Оба наша саговорника сагласна су у прогнози да ће, упркос покушајима шпанских власти да спрече гласање, референдум у недељу бити одржан.
„Каталонска влада је веома одлучна. Велики број припадника шпанске полиције јесте мера притиска, али не и нешто што ће спречити Каталонце да се појаве на биралиштима“, оцењује Триво Инђић. „Нарочиту одлучност показују млади, који већ неколико дана учествују у великим уличним демонстрацијама у прилог независности. Такође, централна власт у Мадриду није успела да створи унутрашње поделе унутар власти у Каталонији, а таквих покушаја је било, поред осталог, и хапшењем великог броја градоначелника из целе Каталоније.“
„Уставни суд Шпаније је референдум прогласио незаконитим, а шпанска полиција запленила је гласачки материјал“, подсећа Стеван Гајић. „Напетост је присутна, али мислим да ће референдум проћи, и питање је само колико је далеко Шпанија спремна да иде у одбрани свог суверенитета, пошто су могући и сукоби уколико би Каталонија изгласала независност а Шпанија покушала то да спречи.“
Већ и досадашње потезе шпанских власти – хиљаде полицајаца доведене су у Каталонију, заплењује се гласачки материјал, хапсе се званичници регионалних каталонских власти, претресају новинске редакције, затварају интернет сајтови – критиковали су експерти Савета за људска права Уједињених нација, уз оцену да се тиме крше основна људска права.
За разлику од њих, међутим, ЕУ и САД не мешају се много и читав проблем више-мање третирају као унутрашњу ствар Шпаније. Али Запад није имао такав став када су, на пример, Србија и Црна Гора биле у питању. Напротив, тада су били веома заинтересовани да помогну Црној Гори да оствари своје демократско право.
„Очигледно је да већ годинама геополитика има предност у односу на међународно право“, коментарише Стеван Гајић, и наглашава: „Дух из боце пуштен је још 1999. године, када је без одобрења Савета безбедности НАТО бомбардовао Србију да би потом Косово једнострано прогласило независност. Тиме је, као и саветодавним мишљењем Међународног суда правде у Хагу о проглашењу независности Косова, растурен читав дотадашњи систем међународних односа. Завладало је право јачег, и мислим да ће због тога оваквих референдума и сепаратистичких покрета бити све више… Улазимо у раздобље велике несигурности, у коме ће се испољити сваки сепаратизам који може да се испољи.“
„Брисел је у веома неодређеном стању у односу на статус права на самоопредељење у међународном праву, пошто је прихватио оно што је урађено на Косову“, напомиње Триво Инђић. „Али када други хоће да искористе исто право, као што је случај Руса на Криму, они имају друге критеријуме. И каталонским случајем сада се преиспитује право на самоопредељење. Уколико би ЕУ то прихватила, имала би велике проблеме због Белгије, Корзике, северне Италије… Ипак, због великог утицаја САД на ЕУ, не мислим да ће бити прихваћено иоле еластичније тумачење права на самоопредељење, из простог разлога што оно погађа и саме велике силе.“
Уместо преиспитивања политике самог Запада, која је и довела до овакве ситуације, по већ устаљеном обрасцу кривац се тражи на другом месту. Наравно, у Русији. Мадридски „Паис“, из пера свог уредника Давида Аландетеа, ових дана тврди да Русија, пошто је тајним операцијама већ подржала „брегзит“, Трампа, Марин ле Пен у Француској, Алтернативу за Немачку… сад исту кампању води и против Шпаније, у корист каталонске независности. Да ли су опет Руси криви за све?
„То су потпуне глупости“, изричит је Стеван Гајић. „То је само део антируске кампање која се већ годинама води на ширем плану.“
Шта ће се догодити 2. октобра, односно, како ће се ситуација даље развијати?
„Вероватно ће за независност гласати натполовична већина становника“, предвиђа Триво Инђић, позивајући се на испитивања јавног мњења која показују да ће за независност гласати око 53 одсто грађана Каталоније. „Шта год да се деси, а нарочито ако буде озбиљних инцидената, остаће једна велика траума и код Каталонаца и код Шпанаца, која ће морати да тражи лека. Јер ће се овакве ситуације понављати, и не могу се решавати само силом и редукцијом права на самоопредељење.“
Да ли су Шпанија и Каталонија дошле до тачке с које нема повратка, као што сугерише „Нејшен“, најстарији амерички политички недељник?
„Да“, одговара Стеван Гајић. „Шта год да се догоди, сигуран сам да ће Каталонија изгласати независност, а онда улазимо у веома мутну правно-политичку ситуацију у читавом свету, зато што је Каталонија само камичак у глобалном мозаику.“
Слична је и оцена Џулијана Асанжа, оснивача „Викиликса“ који пружа снажну подршку Каталонцима, а који каже да је ово „најинтересантнија политичка ситуација у Европи“ која ће „успоставити преседан за демократију у Европи и западном свету уопште“…
Закључује Триво Инђић: „Каталонија јесте преседан утолико што је у питању један озбиљан и велики народ. Европа би морала да напусти модел принудне централизације, који само служи за контролу других, мањих држава од стране већих, у чему има пуно антидемократског, па и војног притиска преко НАТО-а…“
