Град је смештен у такозваној „мирној зони“, овде се налази Национална астрономска опсерваторија са највећим радио-телескопом на свету.
Висок је 485 стопа и тежак скоро 7,7 тона, телескоп је тако велики да би унутра могао да стане и фудбалски стадион.
Овај уређај је јако осетљив на све електронске интерференције и, како каже Мајкл Холстајн, директор опсерваторије, својом снагом може да „осети и покупи енергију једне једине пахуљице која додирује тло“.
Али да би овај уређај радио како треба, телевизори, мобилни, рачунари, сви блутут-уређаји, микроталасне, играчке на даљинско управљање, па чак и аутоматска врата од гараже морају да буду забрањени, јер сваки овај уређај омета рад телескопа.
У граду постоји чак и камион који мери радио-таласе, како би се спречила свака сметња.
У Грин Бенку људи користе старомодне кућне телефоне како би разговарали једни с другима, а интернет могу да користе само уколико је то дајал-ап. Иако многи овај град виде као заостао, мештани истичу да им ништа од тога не фали, јер никада нису ни имали те уређаје.
Тинејџер Бери Бајас каже да се не осећа заостало или лоше јер нема приступ друштвеним мрежама. Такође му не смета што не може да пише поруке својим друговима када му требају.
„Видим их сваки дан у школи, а ако ми баш хитно требају — могу да одем до њих“.
Далас Вандевендер истиче како му комуникација са другима није отежана:
„Ако ми неко треба, отићи ћу њиховој кући, ако нису ту, тражићу их по граду. Место је јако мало, неће ми бити тешко да их нађем“.
Мештани кажу да су јако задовољни својим мирним животом који им омогућава да се повежу са људима на прави начин. Шери Честнат каже: „Знате шта? Са мобилним не можете да гледате некога у очи, или да одете до њихове куће и причате или се рукујете са њима или једноставно загрлите и питате их како су“.
Извор: Аваз
