Пут преко Северног леденог океана дуго је био неприступачан: сувише опасан вишегодишњим ледом који се не топи ни лети, њиме су могли да плове само руски атомски ледоломци. Међутим, промена климе довела је до топљења леда и буђење старих жеља. Данас, он је главна арктичка морска артерија Русије.
Почевши од Баренцовог мора, северна морска траса пролази преко Каског, Лаптевског, Источно-сибирског и Чукотског мора. Бродови овом трасом превозе опрему, гориво, храну, дрва, угаљ, грађевински материјал итд.
Кључне луке су: Мурманск, Архангељск, Нордвик, Амбарчик, Игарка, Дудинка, Диксон, Тикси, Певек, Провиденије. Оне које се налазе у западном делу Арктика су врло савремене — попут норвешких. Међутим, источни део се тек развија, слаба је путна инфраструктура, али ни то више није дивљина.
„Северни морски пут је најкраћа морска рута из Азије у Европу. Што краћи пут, јефтинији је превоз, а значи и нижа цена робе. А овде је у питању велики новац. Тј. то ће бити плус за економију наше државе“, сматра руски експерт Александар Мозговој.
Превоз робе из југоисточне Азије (Кине, Јапана, Кореје) и Северне Европе овим путем је профитабилнији него јужном трасом, преко Суецког канала. У августу ове године руски танкер са гасом „Кристоф де Маржери“ прешао је пут од Норвешке до Јужне Кореје за свега шест и по дана, и то без помоћи ледоломаца. То је за 30 одсто брже него преко Суецког канала.
Пораст протока робе Северним морским путем већ је видљив. Прошле године је достигао рекорд од 7,3 милиона тона, што је за 35 одсто више него годину раније. Међутим, постоје и проблеми. Пловидба је засад могућа само током шест месеци у години, врло је хладно и ветровито, а потребни су и посебно искусни капетани за овакву пловидбу. Није исто пловити јужним морима и на Арктику. Уз то, ни сви бродови нису предвиђени за арктичку хладноћу. Проблем је и што је руска северна обала слабо насељена и у случају неке несреће, оближња лука за попуњавање залиха хране и воде, као и озбиљан ремонт брода, могу бити прилично удаљени. На том проблему се активно ради. Граде се луке са свим пратећим функцијама: спасилачком службом, ремонтним центром, аеродромом, и железницом. Ово ће смањити ризике и повећати привлачност комерцијалних превозника.
„Треба да осигурамо навигацију током читаве године, што ће нам омогућити атомски ледоломци које сада градимо, и могућности пловидбе бродова ледене класе (као што је ’Кристоф де Марфери‘) којима ће се извозити енергенти. Друго, треба по новим трговачким коридорима да се развија лучна инфраструктура као нека алтернатива који ће омогућити реално ефикасније смањење пута преко Северног морског пута. И треће, треба да се појави храбар превозник који ће рећи: Да, ја сам спреман да ризикујем и и кренем са контејнерима на Северни морски пут. Засад они иду појединачно. Ако успемо сва три догађаја да искомбинујемо, врло брзо ћемо видети развој Северног морског пута“, сматра Алексеј Рахманов, председник „Уједињене корпорације за бродоградњу“.
Има доста заинтересованих за улагање у овај пројекат. Између осталих, Кина и Јапан желе да диверсификују транспортне путеве ка Европи: постоји могућност спајања кинеског пројекта „Један појас једна пут“ са Северним морским путем. И Јапан размишља прагматично: транзитна рута из Јокохаме до Хамбурга Северним морским путем износи 6.600 морских миља, док преко Суецког канала 11.400. Овим би се смањило путовање из Јапана у Европу руским северним путем за 40 одсто.
Према новој редакцији државног програма за социјално-економски развој Арктичке зоне, Русија ће уложити у инфраструктуру Северног морског пута око пола милијарде евра. Очекује да уз сва улагања до 2029. године превоз робе преко Северног морског пута може порасти 11 пута, а да ће до 2035. године у арктичком региону пловити осам нових ледоломаца. Већ сада Русија поседује највећу флоту ледоломаца на свету.
Очекује се да ће после 2050. године северна траса бити откривена за пловидбу преко читаве године, без коришћења ледоломаца. Узимајући у обзир топљење леденог покривача на Арктику, убрзану експлоатацију природних ресурса из Арктичке зоне, која се тренутно сматра најбогатијом у свету, превоз робе са једног краја Евроазије, може се очекивати да овај регион који је сада један он најненасељенијих у свету оживи и процвета.
Мало је ко веровао почетком 21. века да Суецки канал може добити алтернативу. Стални ратови у овом подручју, појава пирата, доводе у сумњу безбедност овог пута. Нема никакве дилеме да ће Северни морски пут као међународна транспортна артерија у будућости постати озбиљан конкурент традиционалним трговинским путевима, не само по безбедности, већ и по квалитету, ценама и услузи.
