Засад, међутим, никакви договори нису постигнути, али аналитичари сматрају да за тим постоји потреба. С једне стране, зато што се та земља на југу граничи са Таџикистаном, а у том региону, густо насељеном Узбекистанцима, интензивирају се међуетничке тензије. С друге стране, како би се зауставили продор терористичких група из Авганистана.
„Један од кључних задатака у том региону је заштита од могућег напада терориста са територије Авганистана. Тамо је ситуација прилично тешка и проблематична, а познато нам је да интензитет оружаних сукоба последњих година тамо само расте. Зато је неопходно да се спремимо за сваки фактор изненађења“, у изјави за Спутњик упозорава Никита Мендкович, аналитичар Руског савета за међународне послове.
Први задатак је, истиче експерт, практично завршен, а тиче се формирања могуће ударне групе ОДКБ-а у случају пробоја великих непријатељских одреда.
„Зато сада треба да се позабавимо јачањем заштите граница, како са становишта проласка малих група терориста тако и са тачке гледишта борбе против кријумчарења, што подразумева и трговину дрогом. Штавише, већ постоје назнаке да међународно терористичко подземље покушава да створи заједничку мрежу кријумчарења наркотика. У оквиру те мреже веома је важан северни Авганистан, његове границе са Заједницом независних држава. Због таквих претњи морамо да будемо спремни да модернизујемо механизме за заштиту“, сматра Мендкович.
Аналитичари се слажу да Оружане снаге Киргизије и Таџикистана не могу самостално да решавају проблеме са којима се суочавају. Две земље су се дуго година налазиле у тешкој економској ситуацији и нису имале могућности да улажу много новца у развој сопствене армије.
„Тренутно је отворено питање о стварању нове војне базе у јужној Киргизији, која је транспортни чвор у том региону, а уз то кроз њу иде одређени транспортни коридор из Авганистана кроз Таџикистан. Осим тога, одавно се говори и о стварању колективне команде за заштиту границе између Таџикистана и Авганистана. Нажалост, из неколико политичких разлога није постигнут договор о овом питању. Таџикистан није хтео да се праве додатни војни објекти, укључујући и граничне, на његовој територији“, наводи Мендкович.
Експерт истиче да је за ефикасно решавање тог задатка потребно стварање колективне граничне војске ОДКБ-а.
„Сада имамо снаге колективног реаговања, које су предвиђене за оперативно пребацивање у случају војних сукоба, а сада су потребни заједнички центри, који би могли да побољшају граничну заштиту земаља организација ОДБК-а“, закључио је Мендкович.
Подсетимо, у Таџикистану и Киргизији руске снаге имају задатак да ако затреба зауставе продор радикалних исламиста из Авганистана. У Киргизији Руси имају ваздухопловну базу Кант, која је удаљена два километра од истоименог града и 20 километара источно од главног града Бишкека. У бази Кант се стално налазе руски војни авиони СУ-25 и хеликоптери Ми-8.
Она се састоји од четири објекта: аеродрома колективних снага за брзо реаговање у Канту, поморске базе на језеру Исик Кул, центра за везе у селу Чалдовар и аутономног сеизмичког пункта у граду Мајлу Су.
Владимир Путин је својевремено подсетио да је руска база у Канту настала на захтев киргиске владе почетком двехиљадитих.
„Онда када се Киргизија суочила са нападом међународних терориста који су прешли границу са Авганистаном, лично мени је актуелно руководство Киргизије затражило да се хитно размести војни контингент, пре свега авијација, како би се та земља ефикасно борила са терористичком претњом“, рекао је Путин.
Тему отварањa нове руске базе у Кирзгизији раније је покренуо председник те земље Алмазбек Атамбајев, који је изјавио да би Русија могла да отвори другу војну бази на граници са Таџикистаном. Сада је и премијер Киргизије Сапар Исаков потврдио да се са Русијом воде разговори на ту тему, али да коначна одлука није донета.
Кремљ није коментарисао те наводе, али је портпарол председника Русије Дмитриј Песков упутио новинаре да се са тим питањем обрате Министарству одбране Руске Федерације и Министарству иностраних послова.
