Често је својим следбеницима држао предавања о сексу и чедности, а његови савети неретко су били врло детаљни и провокативни. Ставови му нису увек били и популарни, а Џавахарлал Нехру, први премијер независне Индије, описао је Гандијев савет младенцима да „остану у целибату због својих душа“, неприродним и абнормалним.
Тако у својој провокативној, управо објављеној књизи „Гола амбиција“, пише Џед Адамс. Аутор је у управо обављеној Гандијевој биографији скинуо са њега ореол свеца и истражио подвојеност између његове велике визије о независној Индији и његове непоколебљивости кад су у питању били вегетаријанство, одећа и апстиненција од секса.
Адамс је детаљно проучио сва Гандијева дела и како је рекао, „постале су му јасније појединости које доприносе бизарној историји његовог сексуалног живота“.
„Занимало га је шта се крије иза Махатминих побожних молитви за чедност и његове навике да спава поред голих девојака, како би на искушење ставио своју моћ суздржавања од секса. Заправо, Адамса је занимало да ли је Ганди био ’најопаснији прикривени сексуални манијак‘“.
Иако се за све ово знало још током његовог живота, Гандијев интимни живот дуго се држао у тајности чак и након његове смрти, јер га је требало приказати као „оца нације“. Мохандас Махатма Ганди рођен је 2. октобра 1869. године у индијској држави Гујарат и оженио се кад му је било 13 година за годину дана старију Кастурбу. По стандардима Гујарата, то није било прерано. Млади пар имао је нормалан сексуални живот. Делили су кревет у засебној соби у његовој породичној кући и Кастурба је убрзо остала трудна.
Све се променило две године касније. Његов отац је умирао у суседној соби, али је Ганди остао у кревету опијен љубавним заносом с Кастурбом и пропустио је очеву смрт. Младог Гандија је то толико дубоко потресло да је почео да осећа одбојност према љубавној пожуди коју је повезивао с очевом смрћу. Свеједно, имали су још троје деце, од којих се најмлађи Девдас родио 1900. године, кад је Гандију било 30.
Заправо, Ганди је освестио свој аскетизам тек у тридесетим годинама живота, док је био волонтер у амбулантној јединици, помажући Британском царству у ратовима у Јужној Африци. На дугачким маршевима по слабо насељеним пределима, Ганди је размишљао о томе како би најбоље могао да служи човечанству. Одлучио је да ће то бити прихватањем сиромаштва и чедности.
У 38. години заветовао се на брахмахариу — заклетву целибата у мислима, речима и делима, којом се отварају врата нирване, односно савршености и бесмртности. Ганди је лако пригрлио сиромаштво, али је морао да поради на чедности. Само годину дана после завета, у новинама „Индиан опинион“ поручио је „да је дужност сваког ’мислећег‘ Индијца да се не ожени. Ако то већ није могуће, требало би да се суздржи од сексуалних односа са супругом“.
„У међувремену, Ганди се борио с апстиненцијом на свој начин. Основао је ашраме у којима је почео с првим експериментима. Девојчице и дечаци су заједно спавали и купали се, али су били строго кажњавани за сваки разговор о сексу. Мушкарци и жене су били раздвојени, а Гандијев савет је био да се мужеви и њихове жене не смеју наћи насамо у било којој просторији, а кад осете пожуду, нека се окупају у леденој води.“
Правила се наравно, нису односила на њега. Сушила Најар, атрактивна сестра Гандијеве секретарице и његова лична лекарка, бринула се за Гандија од младих дана. Знала је чак да се с њим и купа и спава. Кад су га једном провоцирали питањем како чува своју чедност, одговорио је: „Кад се купамо, ја затворим очи. Не знам купа ли се гола или у доњем вешу, једино чујем по звуковима да користи сапун“.
Како је бивао старији, а након Катурбине смрти, имао је око себе више жена које су морале с њим да спавају, али им је и даље било забрањено да буду с властитим мужевима. Жене би легале у његов кревет и учествовале у експериментима који су се састојали од читања његових писама, па све до стриптиза или других облика сексуалних активности без телесног контакта.
Много експлицитног садржаја је уништено, међутим и после тога је остало доста његових белешки попут ове: „Вина спава са мном и то би се могло назвати случајем. Једино што могу о томе да кажем, јесте да она спава врло близу мене“.
Могло би се закључити, познавајући Гандијеву личност, да је овај експеримент био много више од самог спавања близу њега.
Што је бивао старији, постављао је себи све веће духовне напоре, а за то су му, према Адамсу, биле потребне још млађе и атрактивније жене. Тако је Сушилу, која је 1947. године напунила 33, заменио осамнаестогодишњом Ману, ћерком своје рођаке, а убрзо им се придружила и осамнаестогодишња Гандијева рођака Абха. Убијен је у Њу Делхију у атентату 1948. године, док су Ману и Абха биле уз њега. После очеве смрти, најмлађи син Девдас се побринуо да Ману и Абху склони подаље од јавности.
„Будући да су се многе информације о његовом сексуалном животу дуго држале у тајности, тек данас можемо да сакупимо делиће мозаика, како бисмо добили комплетнију слику о његовом великом самопоуздању у моћ властите сексуалности“, закључује Адамс.
