Још почетком 2015. године руска штампа је писала да ће тај смартфон имати неколико нивоа заштите, као и да ће бити могуће потпуно искључити приступ камери и оставити само могућност усмене комуникације путем позива. Сада, када су сви наговештаји реализовани, антишпијунско „чудо технике“ представљено је крајем септембра у Москви на 10. Међународној конференцији „Бизнис информејшен секјурити самит“.
Том приликом је јавности речено да сензорни екран „Тајгафона“ има 5 димова и резолуцију 1.280 са 720 пиксела. Оперативна меморија има 16 гигабајта, док је интерна меморија капацитета 2 гигабајта, уз капацитет батерије од 1.900 милиампера. „Тајгафон“ има две камере, главна има 8 мегапиксела, док је фронтална упола слабија — 4 мегапиксела.
Антишпијунски телефон биће искључиво зелене боје и базиран је на оперативном систему „Андроид“. У телефон истовремено могу да се ставе две сим картице, а има и микро у-ес-бе улаз за пуњење. Цена ће му бити од 200 до 300 евра.
На презентацији је речено да ће тај телефон бити испоручиван заједно са комплексом програма који ће свакој компанији понаособ омогућити да за сваки апарат буде подешена заштита, а у склопу система заштите једне конкретне компаније. Такође, могуће је уништити све податке са телефона у случају да га запослени изгуби.
Претходно је Алексеј Нагорни, један од власника компаније „Тајга систем“ (која улази у састав групе компанија „Инфовоч“), објаснио да је примарни задатак тог телефона да максимално отежа слање било какве фотографије, документа или податак о локацији без одобрења корисника.
Иако та вест звучи као сензација, испоставља се да је „Тајгафон“ допуна, односно алтернатива првобитној идеји компаније „Инфовоч“ и њене шефице Наталије Касперски, објашњава за Спутњик Леонтиј Букштајн, главни уредник интернет портала „Мобилне телекомуникације“.
Суштина је, према речима нашег саговорника, да се анализира проток информација, односно они подаци који излазе из компаније, да се филтрирају и да се идентификује цурење инсајдерских информација. Идеја је била добра, али није дошло до реализације. Још пре него што су програмери приступили осмишљавању свих алгоритама и програма за праћење информација, руски законодавци и регулатори су се побунили, сматрајући да би се на тај начин нарушила приватност појединца.
„А са друге стране, о каквој поверљивој приватној преписци можемо да говоримо ако се ради о пословној кореспонденцији? Међутим, како год да ми посматрамо то питање, тада се одустало од идеје праћења преписке“, истиче Букштајн.
Наш саговорник додаје и да је најпарадоксалније то што је тада, и пре него што су законодавци дали црвени картон првобитном пројекту, из саме компаније процурела информација о намери да се ради на програму праћења пословне преписке. То је било истовремено и тужно и смешно. Испоставило се да је у самој компанији постојао „добронамерни“ колега који је јавности саопштио намере компаније.
Запослени у „Инфовочу“ се управо баве проблемом „бежања кључних информација“ и, након фијаска првобитне замисли, одлучили су да направе телефон који би смањио ризике одавања круцијалних пословних података. Букштајн додаје да је и даље немогуће у потпуности искључити одавање информација, али тај телефон веома компликује тежње недобронамерних сарадника.
„Наталија Касперска је и сама једна од оснивача ’Лабораторије Касперског‘ и особа са огромним искуством и зна тачно шта и зашто ради. Зато, када се и данас са друге стране океана говори о ’проблему са хакерима‘, то је смешно, јер најчешће конце мрси инсајдер, неко ко је део система. Никакви хакери нису потребни, већ човек који је по обичају за ситан новац спреман да ода кључне информације“, ироничан је саговорник Спутњика.
Главни уредник руског портала „Мобилне телекомуникације“ објашњава да алгоритам који се налази у основи система „Тајгафона“ реагује на кључне речи и термине. На пример, ако се ради о фабрици ракета, алгоритам антишпијунског телефона ће бити подешен да током разговора реагује на речи попут мотор, лансирање, гориво, итд. Визуелна сигнализација обавештава корисника уколико нека апликација покушава да приступи микрофону или да са „Тајгафона“ пошаље поруку. Истовремено, порука о сумњивом „упаду“ у систем телефона се шаље и серверу компаније.
Наталија Касперска је подвукла да је њихов смартфон намењен искључиво за корпоративну употребу и да они немају намеру да њихов „Тајгафон“ конкурише руском „Јотафону“ или сличним пројектима.
„’Инфовоч‘ је о свом ’чеду‘ Тајгафону јавност обавестио на бизнис форуму и то није случајно. То није било тек саопштење за штампу или интервју за стручни часопис, већ велика презентација намењена широкој професионалној публици. И ту је све јасно, јер се ради о бизнису, и презентација је била најпре упућена компанијама које су више него заинтересоване да очувају поверљиве информације“, објашњава Букштајн.
У фебруару прошле године, „Роспатент“ је регистровао робну марку „Тајгафон“. Руски антишпијунски телефон ће се производити у Кини.
