Совјетски ракетно-космички програм развијао се под контролом Министарства одбране и био је усмерен на глобално супротстављање војној моћи САД.
Свемирска трка двеју велесила током Хладног рата довела је до огромног раста научних и војних истраживања и стварања технологија, као што су мобилне комуникације и интернет.
Свемирска трка је обухватала и истовремене напоре обеју земаља да истраже свемир, шаљу вештачке сателите у Земљину орбиту, да пошаљу људе у свемир и на Месец, истраже планете…
„Треба се сетити тог времена када су се одвијале припреме за лансирање првог сателита, то је било време Хладног рата, и у свим питањима која су се тицала политике, економије, технике, културе, обе земље су желеле да буду прве како би доказале своју супериорност. Очевици тврде да је лансирање првог совјетског сателита изазвало прави шок у САД. Свима је било јасно да он може да се лансира само уз помоћ ракете, а ракета се може „опремити“ и бојевом главом. „У САД је то изазвало шок, јер су они сматрали да су безбедни, а испоставило се да им у сваком тренутку на главу може пасти совјетска ракета“, испричао је за Спутњик Александар Железњаков, академик Руске академије космонаутике „К. Е. Циолковски“.
Ко је у ствари заслужан
За стварање првог вештачког Земљиног сателита заслужан је утемељивач практичне космонаутике Сергеј Корољов, совјетски научник, конструктор и организатор производње ракетно-космичке технике и ракетног наоружања СССР-а, отац совјетске космонаутике, који је фактички створио совјетско стратешко ракетно оружје средњег домета и интерконтиненталне ракете.
Лансирање „Спутњика 1“ обављено је са совјетског научноистраживачког полигона „Тура-Там“, који је касније добио име — космодром Бајконур. Сателит је лансиран помоћу ракете носача, пројектоване на бази интерконтиненталне балистичке ракете Р-7.
„Сателит је био пречника 58 центиметра, тежине — 83 килограма и 600 грама и лансиран је у орбиту са апогејом (најдаљом тачком) од 947 километара изнад површине Земље. На том „Спутњику“ фактички није било никакве научне апаратуре, али је свеједно то била револуција у историји човечанства. Интересантно је да су у совјетској штампи текстови о лансирању сателита стајали заједно са извештајима о приносу млека и житарица, а тек следећег дана постало је јасно какав је то ефекат имало у свету, па су тек онда почели и да се у СССР-у пишу опширнији чланци о томе“, каже за Спутњик Натан Ејсмонт, научни сарадник Института за космичка истраживања Руске академије наука.
Сателит је видео цео свет
Лет совјетског „Спутњика“ имао је и политичку димензију. Њега је видео цео свет. Сигнал са сателита хватао је сваки радио-аматер на било којој тачки Земљине кугле, а то се косило са америчком пропагандом о великој техничкој заосталости Совјетског Савеза.
Руска реч „спутњик“ одмах је ушла у језике свих народа света. Насловне стране страних новина тих октобарских дана дивиле су се подвигу Совјета. Лист „Вашингтон ивнинг стар“ је писао да је „ера доминације САД завршена“, а француски медији су коментарисали да је „срушено веровање о технолошкој предности САД“. Другим речима, лансирање првог вештачког сателита нанео је огроман ударац престижу САД, које су свој први сателит лансирале тек фебруара 1958. године, када је из другог покушаја у орбиту изведен „Експлорер 1“, по маси десет пута лакши од „Спутњика“.
„Западна публика није очекивала да ће Совјетски Савез, који је тек изашао из разарајућег рата, лансирати објекат какав САД нису чак ни сањале, с обзиром на то да су обећале да ће у наредних годину дана лансирати сателит чија је маса око 10 килограма. Била је то мешавина различитих осећања, изненађења и ужаса, зато што су Американци мислили да су Руси послали готово нуклеарну бомбу у космос“, каже Игор Афаносјев, уредник часописа „Вести космонаутике“.
„Спутњик“ је летео 92 дана, до 4. јануара 1958. године, направивши за то време 1.440 кругова око Земље (око 60 милиона километара), а његови радио-предајници функционисали су две недеље после старта.
Првенац васионске ере зашао је тог дана у густе слојеве атмосфере и престао да постоји.
Нова космичка ера
Ипак, успешно лансирање првог вештачког сателита 4. октобра 1957. сматра се епохалним догађајем који је отворио космичку еру човечанства, а у Русији се обележава још и као Дан космичких снага.
Данас је Космичка војска у саставу Ваздушно-космичких снага Русије. Њени задаци, између осталог, укључују лансирање космичких апарата у орбиту, управљање сателитским системима војне и двоструке намене, праћење свемирских објеката и идентификацију претњи у космосу и из космоса и, ако је потребно, сузбијање таквих претњи. За последњих шест деценија, Космичка војска Русије обезбедила је лансирање и контролу лета више од три хиљаде космичких апарата.
С друге стране, Ваздушно-космичке снаге (ВКС) Русије, као нови род војске, формиране августа 2015, спајањем Војно-ваздушних снага и Снага ваздушно-космичке одбране.
Стварање ВКС је условљено померањем тежишта оружане борбе у ваздушно-космичку сферу. Сада су под једном командом обједињене авијација, снаге ПВО и ПРО, космичке снаге и друга средства Оружаних снага.
Руске ВКС су се посебно прославиле током војне операције у Сирији, у борби против тероризма.
