Новинарка Светлана Миленковић Поповић, у извештају за телевизију „Прва“, навела је: „Невероватно, али усред Барселоне данас сам срела и чувеног аутономаша Ненада Чанка“. Она га је питала: „Откуд Ви овде у Каталонији на дан референдума?“
Што се мене тиче, нисам морао ни да слушам одговор, знам зашто је дошао. Због паеље и сангрије. Ко може да одоли. У исто време је Србију уздрмала вест да су графити „Војводина = Каталонија“ осванули у више места у Војводини. Лукаво. Побегнеш у Барселону и не могу да те оптуже за графите у Војводини, јер се не може бити на два места у исто време.
Чанак је, тако, имао прилику да види сцене бруталности према, рецимо, кућним љубимцима. Снимак полиције како шутира пса шокирао је светску јавност. Шпанска телевизија, међутим, одлучила је да на немире гледа са дозом хумора. Тако је водитељ ТВ емисије „Интермедио“ на каналу „Секста ТВ“ ставио шлем УН на главу и изјавио: „Запамтите, ми смо ’плави шлемови‘ у овом конфликту. Првенствено због намере да смиримо тензије. Али и зато што ми се плава боја сјајно слаже уз очи“. Каква крађа од „Надреалиста“, није фора.
А нису шпански полицајци тукли само ватрогасце и псе у Каталонији, тукли су, богами и ненаоружане бираче. Бацали су мирне бираче низ степенице. Ударали су их пендреком и, као што су обећали, запленили су многе гласачке кутије. Иначе, једна жена коју су полицајци гурнули низ степенице отишла је у болницу, па се одмах вратила на гласање.
Наиме, разлог за читаву ову фрку је тај да је Каталонија одлучила да организује референдум о независности од Шпаније, који је шпанска влада прогласила нелегалним. Упркос притисцима, Каталонија вековима у оквиру Шпаније одржава своје традиције, обичаје и каталонски језик, али за време диктатора Шпаније и Хитлеровог другара Франсиска Франка, који је владао од 1939. до 1975, каталонски језик је забрањен и репресија над Каталонцима била је сурова. Након смрти Франка, Каталонија је 1979. добила аутономију, али је 2010. Уставни суд у Мадриду одлучио да Каталонија не може себе да зове „нацијом“. То је разљутило многе грађане Каталоније, као и чињеница да Каталонија, једна од најбогатијих региона Шпаније, плаћа већи порез сиромашнијим регионима него што добија пара од централне владе. Каталонци су тражили референдум о независности, који је одржан прошле недеље, упркос противљењу Мадрида. Можете да погодите резултате. 2,26 милиона људи гласало је на референдуму у Каталонији, а 90 одсто њих се изјаснило за отцепљење.
Мадрид не само да није признао резултате референдума, већ није признао ни да се референдум одржао. Шпански премијер Маријано Рахој изјавио је: „За Мадрид, референдума није ни било“. То је по систему: „Ако нешто не видим, није се ни десило“. Србија је стала на страну Мадрида и подржала територијални интегритет и суверенитет Шпаније и њено јединство. Министар спољних послова Ивица Дачић је навео да је „наш став јасан и принципијелан, Шпанија је један од највећих пријатеља Србије“.
Океј, јасно је зашто државни врх то говори, Шпанија није признала независност Косова, али не треба заборавити да су Ф/А-18 „хорнети“ Ваздухопловства Шпаније били први НАТО авиони који су бомбардовали Београд. Шпанија је могла да узме у обзир сецесионистичке тензије Каталоније и Баскије у обзир, па да, попут Грчке, из солидарности не учествује у бомбардовању Србије, али се то није десило. Шпански политичар Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО-а, наредио је да агресија почне, а Мадриду тада није сметало што је војна интервенција била нелегална.
Шпанија је учинила све да одвоји Косово од Србије, а онда су се сетили да и они имају делове који хоће да се одвоје, па, ето, ипак не признају отцепљење. Зато ћете ми опростити ако нисам ентузијастичан у подршци Мадриду, јер оно што сејеш, то и жањеш.
