„Плашим се да би једна врло ригорозна математика показала да се не ради ни о каквом реалном повећању пензија и плата у јавном сектору, већ да се ради о једној корекцији, или делимичној корекцији за раст цена на мало, односно за инфлацију“.
То нам каже проф. др Божо Драшковић са Београдске банкарске академије, коментаришући за „Енергију Спутњика“ најаву премијерке Ане Брнабић да је могуће повећање пензија и плата у јавном сектору за већи проценат од процене Фискалног савета, који је прошле недеље оценио да постоји простор за повећање ових примања у 2018. години и то до 5 одсто — у просеку — максимално.
„Питање је да ли је то реално повећање или се ради о номиналном повећању. Очито да то прећуткују да кажу и Фискални савет и представници Владе. Ако се погледа реална стопа инфлације у периоду од три године, како траје фискална консолидација, која је довела, заправо, у једном потезу до смањења пензија и зарада у јавном сектору за 10 одсто, а негде и више, а инфлација је кумулативно у овом периоду била већа, између шест и седам процената, онда би ваљало да нам експерти из Фискалног савета објасне о чему се ту ради. Колико је, заправо, реално повећање“, каже професор Драшковић у разговору са Јелицом Путниковић.
Саговорник „Енергије Спутњика“ коментарише да није сигуран да смо ми успели да направимо неке значајније помаке у смислу јачања економије земље, који би обезбедили повећање реалних прихода, а из којих би реално могла да се сервисира јавна потрошња, односно оно што је „у оквиру буџетских издатака“.
Говорећи о процени Фискалног савета да ће се 2018. године остварити вишак од 800 милиона евра у буџету и томе да ли ће та сума бити довољна да се ових симболичних пет одсто подели свима, Драшковић каже да повећање зарада подразумева могућност да имате стабилне буџетске приходе, да нема повећања пореза, како би се пунио буџет, а да се обезбеди стабилност, на дуги рок и повећање, односно корекција зарада и пензија.
„Немамо суштински економски раст. Било би разумно да, уколико немате реалне буџетске приходе, погледате шта да радите и да смањите или обуставите буџетске издатке за финансирање одређеног јавног сектора и за пензије. А то проглашавати великим успехом, то је заправо притезање социјалне издржљивости становништва и запослених у јавном сектору. Нама су зараде врло ниске. Погледајте колике су просечне зараде запослених у здравству, у образовању. Колике зараде имају људи који раде у полицији и у војсци? То су изузетно ниске зараде, и кад на ниску зараду додате 5 или 10 одсто, то је заправо само корекција неког губитка који је он у старту имао, и није надокнађивање тог губитка. Они којима је снижена пензија, чак и они којима ће за исти проценат бити повећана, неће добити исту пензију коју су имали“, каже Драшковић.
Овај економиста указује и на, како каже, једну „јако лошу навику“.
„Испада да владе дају новац. Намерно кажем владе, јер та навика постоји последњих петнаестак година. Буџетски приходи настају од читаве економске активности становништва и привреде — на тај начин добијате буџетске приходе“.
Драшковић каже да нема ништа против да се повећају пензије и зараде у јавном сектору, јер су ниске.
„Унутар те структуре су и пензионери са 14-15 хиљада динара, то је страшно. И, када дате некоме накнаду, једнократну, од четири-пет хиљада, то је велико побољшање на кратак рок у тој корекцији сиромаштва, али, кад је реч о пензијама, у овој држави смо дирнули у стечена права. Не само ова влада, и претходне владе су то радиле. Неко је издвајао 30, 40, 50 година за пензије, и када је отишао у пензију неко му каже: ’Извини, то што си улагао је лепо, али тога нема. Ја то сечем, јер ти узимам толико и толико‘. На дуги рок тако је послат сигнал садашњим запосленима да ће неко у будућности да се игра њиховим пензијама, а онда ће они избегавати да уплаћују за свој пензиони стаж или неће преговарати с послодавцима о заради и о износу за пензије. То је поента целе ствари“, каже Драшковић, истичући да би држава морала да уради нешто, да направи одређену стратегију, да смањи пословање у сивој зони, где послодавци део зараде исплаћују „на руке“ — без плаћања пореза и доприноса.
Драшковић, такође, истиче да треба направити озбиљну анализу платног и пензионог система, а да је најважније да се позабавимо питањем развоја.
