Није било ниједне веће катастрофе у региону последњих година, поплаве или пожара, а да припадници горских служби спасавања Србије и Хрватске нису радили заједно. Зато су одлучили да заједнички и унапреде свој рад. Конкурисали су за пројекат Еврпске комисије чији је циљ унапређење акција претраге и спасавања са псима у руралним подручјима.
Пројекат Европске уније обезбедио је нове псе, али је било потребно наћи право место за тренинг. Српско-руски хуманитарни центар отворио је врата колегама, а један од најбољих тренера паса у Европи Невен Путар, инструктор и вођа потражних тимова ГСС Хрватске К9, одушевљен је оним што је видео у Нишу.
„Био сам у много сличних центара у земљама Западне Европе, али ово ме је импресионирало, начин на који је организован Центар, које све сегменте, специјалности спасавања и потраге има и које намерава да усаврши до крајњих граница. Ово је нешто непроцењиво, не само за Србију већ за цео регион“, каже Путар за Спутњик.
У раду са псима хрватска Горска служба спасавања је знатно испред нас, држава је шаље у међународне акције. Недавно су из јаме у којој је био пет дана извукли једног Немца, јер је немачка служба била немоћна. Потраге у БиХ и Црној Гори се подразумевају. „Њихово искуство у раду са псима нам је драгоцено“, каже менаџерка пројекта из ГСС Србије Александра Станков Мијатовић.
„Имамо четири пса са којима већ радимо у служби, али је овај пројекат омогућио набавку још два. Колеге спасиоци из Ниша су нам изашли у сусрет и одобрили вежбање на њиховом полигону. Они имају полигон и за рушевине и за спасавање са висине, тако да смо одмах убацили две теме, још једну радионицу, јер овде су сви жељни знања“, каже Мијатовићева.
Пројекат са колегама из Хрватске траје две године, реч је о низу заједничких вежби, а долазак у Центар у Нишу отворио је врата и новом виду прекограничне сарадње, која је у овом послу неопходна.
„Имали смо срећу да упознамо Виктора Гуљевича, директора Центра из Русије, који је тек стигао у Србију. Он је одушевљен што му је почетак рада баш упознавање са нашом службом. Има 20 година искуства са лавинама, тако да смо се одмах договорили да наставимо међународну сарадњу новим обукама за псе“, каже припадница Горске службе спасавања из Србије.
Њен колега из Хрватске додаје да је српски тим изузетно напредовао, али жали што нема већу подршку државе, јер у његовој земљи рад Горске службе спасавања регулисан је законом.
У Хрватској ову службу, као волонтерску организацију, политика је заобишла. Центру у Нишу је јако тешко да остане мимо политике, с обзиром на константне инсинуације Запада да је реч о језгру будуће руске војне базе.
Невен Путар каже да изјаве таквих људи нису добронамерне и подсећа да у Аустрији постоји полигон, усред војне базе, који користе све чланице ИРО — међународне организације за спасавање, која је под управом Уједињених нација.
„Такав полигон се налази у војном комплексу, али то никога не спречава да у њега дође. Сви могу да се најаве и тамо нормално функционишу. Моје и искуство мојих колега ме не спречава да кажем да, на крају крајева, што се нас тиче, то може и да буде војни комплекс, само да радимо како треба. Без квалитетне сарадње у региону, ми једноставно не можемо да функционишемо“, каже Путар.
Директор Центра Бојан Гламочлија не крије задовољство због доласка колега из Хрватске. Њихова посета је доказ да је Центар испунио очекивања оснивача, каже он.
„Из Русије ће нам стићи још неколико тренажера, али и доста практичних учионица. Ово је, заправо, само почетак рада Српско-руског хуманитарног центра. Пре две године донели смо одлуку да се окренемо и обукама. Ова посета је показатељ да смо на правом путу“, каже Гламочлија.
На крају разговора за Спутњик, гости из Хрватске наводе још једну чињеницу важну за рад Центра, који је хуманитаран, али и Горске службе спасавања, коју чине волонтери. Државни тимови, који раде за новац, никада не могу да функционишу као волонтерски, они се често држе свог радног времена, а спасиоци Центра и њихове службе одлазе и на места на која други не могу или једноставно не желе да оду и помогну људима у несрећи.
Прагматична је бриселска администрација која даје предност жељи њених грађана да прикупе добра искуства и знања, макар она долазила од руских стручњака у моменту најжешћих притисака њихових ментора из Вашингтона у кампањи коју воде против РСХЦ. То даје наду за будуће дане и жељу обичних људи да живот и сигурност имају приоритет у нестабилним међународним односима, претњама тероризма и климатским променама.
