У чланку „Гардијана“ под називом „Тајна улога Америке у руандском геноциду“, говори се о томе да је убиство тадашњег председника Жувенала Хабијаримане реализовано уз помоћ ЦИА. Убиство Хабијаримане је био повод и почетак геноцида, када је према проценама убијено чак око 800.000 особа.
„Истрага коју је спровео британски лист ’Гардијан‘ крајње је негативно примљена у Руанди“, рекао је за Спутњик експерт — анониман, али поуздан извор. Сличну верзију догађаја из 1994. године понудио је и британски канал Би-Би-Си у оквиру емисије „Руанда: Недоречена прича“, која је емитована 2014. године. Након ове емисије је парламент Руанде усвојио одлуку да се забрани емитовање Би-Би-Сија у тој земљи.
Оба истраживања британских медија оптужују Пола Кагамеа, који је председник Руанде од 24. марта 2000. године до данашњих дана. Наводно, Кагаме је умешан у убиство бившег председника Жувенала Хабијаримане. Осим тога, британски медији говоре да је већина жртава пореклом из народа Хуту, а не Тутси (супротно општеприхваћеној верзији).
Због сличних тврдњи је 2006. године Руанда на три године прекинула дипломатске односе са Француском. То се десило након што је француски судија Жан-Луј Бругер издао налог за хапшење неколико људи из блиског окружења Кагаме, уз наводне сумње да су учествовали у убиству претходног председника Руанде 6. априла 1994. године.
Тренутни председник Руанде Пол Кагаме је завршио америчку војну школу у држави Канзас и „увек је уживао подршку клана Клинтон и конкретно Мадлен Олбрајт“, говори у интервјуу за Спутњик пуковник Жак Огар. Иначе, пуковник Огар је командовао једним од три одреда француске мировне операције Туркуаз у оквирима УН од јуна 1994. године.
„Оптужују вас за ревизионизам, али када почнете да говорите о томе, онда испада све управо супротно: нису Хуту убијали Тутсе, већ обрнуто. Али, о томе је забрањено говорити. Ова тема је табу, јер она баца сенку на садашњу власт у Руанди која црпи своју легитимност управо из геноцида 1994. године“, говори Огар.
„Случај са геноцидом је био искоришћен у политичке сврхе. Те 1994. године је дошло до великог броја убистава којих је и раније било, а потом их је било још и 1995. и 1996 и 1997. године, али о томе нико не говори“, тврди пуковник.
Према Огаровим речима, пошто је дошло до одлуке о слању мисије Туркуаз, Американци су били бесни због тога што се Француска вратила у тај регион.
„Руанда и Уганда у овом тренутку помажу САД које подржавају оружане групе у провинцијама Киво и Катанги. На почетку деведесетих Француска је имала утицај у Руанди, док је Уганда својевремно била колонија Белгије, такође франкофона земља. САД су покушале да се отарасе потенцијалног конкурента који би стао на пут крађи огромних природних богатстава“, објашњава француски пуковник.
САД су почеле да показују интересовање за пределе око Великих језера током деведесетих година, што се објашњава стратешким и економским разлозима. Ови региони иначе обилују ретким и скупим природним богатствима. Жак Огар је раније био и председник консултантске куће „ЕРЕЕ“, и због природе посла зна да се тамо осим злата, волфрама и олова, могу наћи и бројни ретки и скупоцени метали.
„Американци су хтели да контролишу овај регион, што су заправо и постигли, јер се сада сва ова феноменална богатства из провинција Киво и Катанга превозе до источноафричких лука и потом испоручују компанијама у Израел, Америку и Британију на даљу прераду“, истиче Огар.
Лесли Варен, новинарка која се специјализовала за питања Африке, а уз то и директорка Института за мониторинг и изучавање међународних и стратешких односа, за Спутњик такође износи мишљење да су САД подржавале Пола Кагамеа:
„Кагамеова војска је оружје добијала у Уганди, која је под утицајем САД. У том тренутку је циљ Американаца био да поврате свој утицај у Африци. Осим тога, они су пошто-пото хтели да се ослободе Мобутуа, бившег диктатора Заира, којег су пак опет они сами довели на власт“.
Варенова објашњава да сваки пут изнова пљуште оптужбе за ревизионизам, онда када је потребно оправдати Кагамеа, садашњег председника. Тада се обично користи иста терминологија, попут „присталица ревизионизма“, јер речи геноцид и ревизионизам иду руку подруку. Новинарка додаје да је јасно да су авион у којем је био бивши председник оборили Кагамеови људи и да се то јасно може видети и из поменутог текста „Гардијана“.
Геноцид у Руанди се одиграо између 6. априла и средине јула 1994. године. Тада је дошло до масовних убистава на стотине хиљада припадника мањинског народа Тутси, као и припадника народа Хуту, који су се супротстављали овим поступцима екстремиста из свог народа. Злочин су углавном починиле две Хуту екстремистичке организације: Интерахамве и Импузамугамби.
Овај геноцид представља најсвирепији злочин током Руанданског грађанског рата. По процени из фебруара 2008, број жртава био је преко 1.074.000.
