Турска је пре свега држава са највећим потенцијалом да дестабилизује Европу, констатује за Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, и појашњава да за то постоје најмање три разлога.
Руке преко плота, ноге у ватри
Најпре, ова држава, односно њена спољна политика, непредвидива је, често шизофрена, и у тој спољној политици као чланица НАТО-а ужива тренутно минимално поверење у већини земља-чланица Алијансе, нарочито након јачања сарадње са Русијом.
Друго, Турска је доживела дебакл у сиријској кризи, али и даље, према Митићевом мишљењу, има кључну улогу у једном од највећих европских проблема, а то је питање протока избеглица ка земљама Европске уније.
„И треће, Турска има суштински проблем са пројектовањем своје улоге у региону. Наиме, док с једне стране на Балкану тежи да ојача своју улогу кроз промовисање бошњачких и албанских интереса, између осталог и кроз улогу једног од кључних промотера признања једностраног проглашења независности Косова, с друге стране се и сама суочава са огромним проблемом сепаратизма. Гори јој под ногама на северу Сирије, а Курди јој на северу Ирака дишу за врат“, прецизира Митић за Спутњик.
У оваквом геополитичком моменту и европском и регионалном положају, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган стиже у званичну дводневну посету Србији, а са њиме у делегацији, која стиже у неколико авиона, осим 185 привредника, биће и осам турских министара.
Да Ердоган долази у врло специфичном моменту, потврђује за Спутњик и добар познавалац турске унутрашње и спољне политике. Он напомиње да је ова држава захладнела односе са Западом, посебно са Немачком, захладнела односе са ЕУ, захладнела је у великој мери односе и са Америком, а примакла се Русији и купује С-400 од ње.
И саговорник Спутњика истиче горуће питање турског сепаратизма, а посебно наглашава да се Ердоган осећа изневереним од Запада јер се стиче утисак да је Запад подржао пуч против њега пре годину дана јер га није оштро осудио.
Турска сад користи муслимане на Балкану као жетоне у причи са Западом, резонује саговорник Спутњика, и хоће да им каже како и она има некога ко је воли и на кога има утицај.
Главни Ердоганови „играчи“ на Балкану, према тврдњи нашег саговорника, јесу Еди Рама, премијер Албаније, председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, лидер СДА Сулејман Угљанин, и лидер покрета Беса у Македонији Билал Касами.
„Турска је сад слаба, заокупљена својим проблемима, а Ердоган је истовремено свестан да је Србија најутицајнија држава на Балкану. Требало би га питати да ли је и даље за независност Косова, а није за независност Ирачког Курдистана“, предлаже Спутњиков саговорник.
Колатерална корист за Београд
Требало би, додаје даље он, искористи прилику што је Турска пружила руку ка Русији и што је разочарана Западом да Ердоган на неки начин промени политику према Србији.
„Добро је што у Србију долази председник велике државе као што је Турска, који има сусрете са Путином и Трампом, али се не треба постављати инфериорно у односу на њега. Турска је Србији дужна, и њен председник треба то да зна и да долази са осећајем кривице. Такође, Турци цене Србе јер су их истерали са Балкана, зна Ердоган да смо ми борци“, подсећа наш саговорник.
Због ситуације у којој се Турска налази, али и због чињенице да је Ердогану спољнополитички маневар знатно смањен након сукоба са лидерима ЕУ у последњих годину дана, односно од покушаја пуча, Београд би, саветује наш други саговорник Александар Митић, требало да искористи прилику да што прагматичније разговара са Анкаром.
„Пре свега, да од Анкаре затражи јасно заустављање турске политике која иде ка јачању Приштине и ка централизацији Босне и Херцеговине. Друго, да затражи одустајање од било какве подршке снагама које могу да дестабилизују регион Рашке. И треће, наравно, да врло рационално, без неких претераних очекивања, прагматично спроведе неке од кључних геостратешких пројеката, као што је питање ’Турског тока‘, али и да максимално ојача све остале аспекте спољнотрговинске размене“, закључује Митић.
