Наша екскурзија „Траговима Владимира Путина“ почиње у Радербергер штрасе 101, где је садашњи председник живео на трећем спрату у двособном стану.
У септембру 1985. године, Владимир Путин, тада 33-годишњи мајор КГБ, добија премештај у Дрезден. Годину дана касније придружиле су му се жена и старија ћерка Марија. Млађа ћерка Катерина се родила у Дрездену, присећа се комшиница Ренате.
„Потпуно нормална, обична породица. Често су проводили време на дечјем игралишту. То је тада било уобичајено, већина породичних људи је у дворишту своје зграде проводила слободно време. Тада су сви заједно правили роштиљ, па је и Путинову породицу било могуће видети на окупљањима тог типа. У неким другим животним сегментима Путин се дистанцирао, људи не знају какав је он приватно“, говори Ренате.
У међувремену су многи почели да избегавају теме о прошлим временима, говори Ренате: „Раније су у овој згради, односно нашем блоку, живели они који су радили у државној безбедности. Па чак и они више не желе да причају о тим временима“.
На пет минута хода налази се меморијални комплекс у знак сећања на све жртве Министарства државне безбедности, познатије као Штази, у улици Баутценер штрасе. Ту се раније налазило одељење окружне управе овог министарства и притвор.
Путин је такође, због природе свог посла, посећивао управу Штази, а о томе сведочи заједничка фотографија сарадника КГБ и Штази, која се налази у једној од изложбених сала меморијалног комплекса.
У згради у Ангеликаштрасе број 4, Путин се упоредо са добијањем информација бавио налажењем и запошљавањем особља, али и прикупљањем информација за совјетску КГБ службу.
Убрзо након што је 5.000 демонстраната 5. децембра 1989. године опколило истражни притвор и зграду Окружне управе Министарства државне безбедности и принудило генерала Штазија Хорста Бема да поднесе оставку, неки учесници протеста су покушали да заузму вилу у којој се налазило одељење КГБ. О том догађају за Спутњик говори један од очевидаца ових догађаја и руководилац меморијала Баутцнер штрасе у Дрездену, др Херберт Вагнер:
„Из зграде окружне управе Штази је изашла група људи и рекла ми је да ће они сад да распусте КГБ“.
Чувши ово, Вагнер се уплашио да ће то бити повод за СССР да се умеша у ову ситуацију. Људи су били веома срећни и захвални што су током ове мирне револуције совјетски тенкови остали у војним базама. Тада је Вагнер (под)викнуо демонстрантима: „Будите пажљиви и гледајте да се ништа страшно не догоди!“.
Када је разјарена гомила људи дошла до зграде одељења КГБ са намером да је заузме, њих је дочекао Путин уз подршку својих наоружаних колега. Садашњи председник Русије је тада питао демонстранте шта им је потребно и шта они то желе, имајући у виду да се налазе у представништву совјетске војне институције.
Гомила се повукла, али је ипак убрзо дошло до укидања одељења КГБ у Дрездену, изјавио је својевремено Путин у једном од интервјуа.
„И сâм сам спаљивао много докумената. Палили смо толико много да се пећ и буквално ’усијала‘. Даноноћно смо уништавали различите документе. Прекинули смо све контакте, из безбедносних разлога смо прекинули рад са медијима. Све материјале смо или спаљивали или предавали у архив. Амин!“, изјавио је у истом интервјуу Путин за једну од руских телевизија.
Ко се крио под маском агента КГБ Путина? Иако није много залазио у пивнице, ипак је релативно често посећивао ресторан „Ам Тор“ на данашњем Албертплацу, некадашњем Тргу јединства. У том ресторану, који се налази у главној улици, и данас је могуће пробати јела саксонске кухиње и локална пива.
Неке од редовних гостију и данас је могуће срести. Кад је 1999. године немачка телевизија емитовала једну од првих репортажа о Путину, који је после Јељцинове оставке преузео обавезе председника Русије, њега је препознао редовни гост кога сви знају по презимену Гертнер и узвикнуо „Па то је онај мали Рус који је раније овде проводио време“.
Овде се завршава наша екскурзија „Траговима Владимира Путина“. Становници Дрездена са којима смо имали прилике да разговарамо од срца су честитали руском председнику рођендан и Русији пожелели стабилност.
