Јелица Путниковић, уредница „Балкан магазина“ и стручњак за енергетику, објашњава да је нашој земљи јако битно да обезбеди финансирање, иако за сада нема информација колико би крак „Турског тока“ од Бугарске ка Србији коштао. Неки план је, како каже, да се трасом која је замишљена још у пројекту „Јужни ток“, направи траса за гас који би до Србије стизао путем „Турског тока“.
„Сигурно је да би било добро да Анкара буде заинтересована да финансира изградњу гасовода кроз нашу земљу или да на неки други начин учествује у реализацији тога, јер када гас стигне до црноморске обале у Турској, он ће 180 километара ићи турском територијом, а после тога до гасног хаба. Не знам колико би тачно у километражи требало да иде до бугарске границе, али претпостављам да и ту постоји интерес Турске да наплати транзит тог гаса на својој територији. Наравно, што гаса буде више, Анкара ће моћи више да наплати, односно да обезбеди себи неке додатне приходе.
Дипломата Срећко Ђукић за Спутњик каже да се Анкара, након што је пропао гасовод „Јужни ток“, снажно залагала да „Турски ток“ допре до средишта Европе.
„Турска све време даје пуну политичку подршку изградњи тог гасовода преко балканских земаља — Грчке, Бугарске, Србије, Македоније. Иако трасе још нису утврђене, кључно питање како политичке, тако и евентуалне финансијске подршке Турске, јесте однос Брисела према ’Турском току‘. Када кажем Брисел, мислим на Европску унију и на Сједињене Државе, а оне се по питању ’Турског тока‘ нису изјасниле“, каже Ђукић.
То је за Србију врло забрињавајуће, додаје дипломата.
„Потребни су разговори на ту тему у Бриселу, јер већ сада постоје наговештаји да централна Европа чак разматра могућност изградње ’Северног тока 3‘. Дакле, јужна Европа, Балкан, остају потпуно у запећку, остају потпуно без гаса и као енергента и као сировине 21. века. То заиста постаје веома велики проблем, јер је познато да је ових дана у Србији проблем како да обезбедимо грејање за зиму и ми сада хрлимо у шуме, сечемо их и грејемо се као да је послератно време. То је у потпуној диспропорцији са оним што се дешава у Европи“, указује Ђукић.
Он се слаже да Турска има велики интерес да се са њене територије транспортује гас за Европу.
„Ердоган ту игра једну врло активну улогу и у такмичењу са Бугарима он је ту утакмицу добио. Мислим да ће Турској, ако има финансијских могућности, бити у интересу чак и да финансира неки део тог гасовода. Међутим, то је сада једна сложенија прича турских односа са Европском унијом, чији ће гасовод бити на територији балканских земаља“, напомиње Ђукић.
Дипломата подсећа да Брисел није дозволио да руски гас „Јужним током“ потекне преко балканских земаља.
„Питање је да ли ће, на пример, конзорцијум који буде градио гасоводе преко Бугарске, што је већ територија ЕУ, позвати и Турску и да ли ће Анкара имати интереса да се прикључи том конзорцијуму за изградњу гасовода од Турске до централне Европе“, каже Ђукић.
Јелица Путниковић подсећа да је руски „Гаспром“, поучен лошим искуством са блокирањем „Јужног тока“, почео преговоре са Бугарском, Мађарском и Србијом, земљама које су на траси потенцијалног гасовода који би гас из другог крака „Турског тока“ водио до европских потрошача.
