У интервјуу за Спутњик, стручњак за уставно право Микеле Аинис говори шта је у реалности могуће очекивати од овог референдума.
„Члан 116 Устава Италије предвиђа да свака област може да има међусобно различита овлашћења, права и обавезе. Ова овлашћења која су сада на снази су резултат преговора између региона и Владе. Емилија Ромања, Венето и Ломбардија су одлучили да прибегну 116. члану, а последња два региона су се ипак одлучила и да питају своје грађане за мишљење. Резултати ових референдума више ће послужити да пошаљу снажну политичку поруку“, објашњава италијански стручњак за уставно право.
Референдум ће поставити политичке основе, како би Венето и Ломбардија могли да претендују на више аутономије у фискалној сфери, што би им омогућило да очувају већи део средстава које ови региони самостално зарађују. Такође, број оних који буду гласали ће пренети важну поруку политичким актерима у Риму. Губернатори Венета и Ломбардије могу тиме да покажу италијанској влади да грађани већински подржавају њихове захтеве.
„Теоретски гледано, реални резултати у датој ситуацији много зависе од политичке ситуације у земљи. На пример, ако 2018. године на власт дође странка десног центра, онда би захтеви Венета и Ломбардије били испуњени у сваком случају — и са одржавањем референдума и без њега. У овом тренутку је референдум тек политички маневар који нема правну снагу. На пример, Емилија Ромања већ предузима неке кораке ка даљој аутономији, јер регион иначе води преговоре са италијанском владом у том смеру и можда ће доћи до некаквих конкретних резултата брже него да су прибегли референдуму“, истиче Аинис.
Наш саговорник сматра да оружане снаге, полиција и социјалне службе јесу јединствене структуре које морају да се развијају на истом нивоу у свим регионима земље, а остало би региони могли сами да решавају. Такође, Аинис сматра да би требало дати више аутономије оним регионима који су развијенији и економски гледано више доприносе буџету државе. У овом тренутку, у Италији постоји пет региона са посебним условима аутономије, а наш саговорник истиче да би било поштено да сваки регион има посебан статус.
Иначе, поменути члан 116 италијанског устава каже да Сицилија, Трентино-Јужни Тирол, Фурланија-Јулијска крајина и Долина Аосте имају посебне форме и услове аутономије у складу са специјалним статусом који предвиђају уставни закони.
