Рани почетак наставе ствара притисак код деце, што омета њихову способност спавања и излаже их већем ризику од настанка проблема менталног здравља.
Лидер студије др Џек Пелц са Универзитета Рочстер медикал центер казао је како се због раног буђења ствара притисак код деце да морају раније да легну и наспавају се, због чега имају повећане менталне сметње, док каснији почетак наставе има добар утицај.
„Добар сан уз каснији почетак наставе даје боље резултате“, рекао је Пелц.
Стручњаци препоручују ученицима да имају рутину легања увек у исто време, а то је између осам и 10 сати увече, као и да смање употребу технологије пре одласка у кревет.
У истраживању је анализирано 197 ученика између 14 и 17 година који су попуњавали упитнике. На питања су одговарали и њихови родитељи. Питања су била у вези са њиховим навикама спавања, када лежу и да ли су јутарњи или вечерњи тип особе.
Били су подељени у две групе, оне којима настава почиње пре 8 сати и 30 минута и оне којима почиње касније. Седам дана су водили дневник где су бележили навике у спавању, квалитет и дужину сна и симптоме депресије и анксиозности.
Резултати су показали да су ученици, који су устајали раније и којима је настава почињала у 7 сати и 30 минута, имали симптоме депресије и анксиозности. Утврђено је да је то имало и утицај на њихове активности и исхрану.
Истраживање је објављено у журналу „Слип хелт“.
Извор: Кликс.ба
