НАТО у Румунији распоређује нове оружане снаге како би се супротставиле Русији дуж њених источних граница, али и како би контролисале растуће руско војно присуство у Црном мору.
Снаге ће бити позициониране око већ постојеће румунске бригаде од 4.000 војника, а реч је о војницима из девет осталих НАТО чланица, као и додатних 900 америчких војника који су већ на терену.
Према најавама, планови укључују и додатне ваздушне и морске снаге које треба да ојачају капацитете постојећих снага, стога ће Велика Британија послати додатне борбене авионе, док Канада већ помаже у патролирању румунским ваздушним простором.
„Наш циљ није рат“, поручио је председник Румуније Клаус Јоханис на Парламентарној скупштини НАТО-а, која се одржава у Букурешту и на којој су се окупили посланици Алијансе. Он је додао да нове јединице не представљају претњу за Русију, већ је Алијанси потребан дијалог са снажних позиција одбране и одвраћања.
И сам генерални секретар НАТО-а Јенс Столтемберг је у бази Крајови на југу Румуније, док су наступали војни оркестри, обраћајући се војницима и обилазећи возила и наоружање, изјавио: „Шаљемо веома јасну поруку: НАТО је овде, НАТО је снажан и НАТО је јединствен“.
Алексеј Леонков, војни аналитичар и уредник листа „Арсенал отечества“, тврди да, упркос изјавама челника НАТО-а, ново распоређивање јединица заправо представља један од елемената припреме за рат, а разлог за то је, као по обичају, измишљена опасност која прети од Русије.
Ово што се тренутно дешава, објашњава он, представља наставак НАТО политике која је пронашла непријатеља у облику Русије, што Алијанси служи као изговор за спровођење промене баланса снага, промене у наоружању и уопште стања какво је до сада било у Западној Европи, и то захваљујући претходно потписаним међународним споразумима који су целу ту ситуацију регулисали.
Поред тога, наставља Леонков, како наоружавање Европе не би било очигледно, званичници НАТО-а одлучили су та до раде постепено, корак по корак — прво у Пољској, затим у балтичким државама, па у Румунији и Немачкој, а од недавно су приметни и покушаји да се скандинавске земље увуку у Алијансу, иако су оне традиционално неутралне.
„Када се говори о томе да је размештање НАТО војске мера која би требало да обезбеди мир, увек се сетим 1939. и 1941. године, када су такође око руских граница ’веома мирно‘ биле размештане немачке дивизије. Касније се испоставило да те дивизије нису имале никакав мирнодопски циљ, већ да је то била припрема за рат. Било које размештање војске, тим пре ако се то дешава око граница, говори само о једном“, истиче он.
Леонков, међутим, упозорава да управо таква политика представља мач са две оштрице, јер државе које на својој територији буду разместиле додатни контигент НАТО-а, морају да схвате да тиме самовољно постају објекти, односно територије које ће бити у обухвату руских ракетних комплекса.
Саговорник Спутњика се осврнуо и на питање Украјине, рекавши да државе НАТО-а, које подржавају политику коју сада спроводи Кијев, неће дозволити да дође до скоријег решавања конфликта, већ насупрот — до нових сукоба ће доћи чим Украјина осети подршку из иностранства.
„Јасно је да Украјина није чланица НАТО-а, али у случају нападу на Русију Украјина представља важну карику за НАТО“, каже он.
Ленков додаје и да је јасно да Русија на све то не може довека ћутке да гледа, већ ће бити приморана да промени одређени распоред војске и да ојача сопствене снаге додатним наоружањима и новим ракетним комплексима.