Како наводи француска агенција, од етничких Албанаца у јужној Србији до Срба у Републици Српској — сепаратистички лидери постављају исто питање у време забрањеног каталонског референдума: „Зашто не учинимо исто?“.
Као потенцијална жаришта Франс прес наводи југ централне Србије, који претежено насељавају Албанци, затим Рашку област, коју тамошњи већински муслимани називају Санџак, као и Аутономну Покрајину Војводина, коју насељава више од 20 мањинских заједница.
„Чињеница да је један регион — Косово — успео да обезбеди своју независност, охрабрила је многе лидере са сличним мишљењем у региону, а многе друге разбеснела“, оцењује АФП.
Агенција примећује да су на дан референдума у Каталонији графити каталонских застава осванули у Новом Саду и неколико других градова у Војводини, као и натпис „Војводина = Каталонија“, а да је лидер ЛСВ Ненад Чанак боравио у Барселони на дан референдума, 1. октобра.
У међувремену, додаје, позивајући се на локалне медије, у близини катедрале у Мостару у БиХ појавио се велики транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне уз поруку: „Срећно. Ми смо следећи“.
Ипак, за професора студија Југоисточне Европе са Универзитета у Грацу Флоријана Бибера, Војводина не представља разлог за забринутост.
То је регион са „неким осећајем идентитета, али без снажних покрета за независност“, рекао је Бибер за АФП.
Агенција, међутим, оцењује да то није случај и са „Прешевском долином, која се граничи са Косовом“ и њених 75.000 становника, већином Албанаца, који су се борили против српских снага 2001. године „у нади да ће одбацити владавину Београда и прикључити се Косову“.
Јонуз Муслију, кога АФП представља као лидера странке етничких Албанаца у региону, искористио је референдум у Каталонији као шансу да позове светске лидере да признају и референдум Албанаца у јужној Србији 1992. године, који је, како кажу, у великој мери игнорисан.
Француска агенција преноси да је српски председник Александар Вучић тим поводом упитао ЕУ како је отцепљење Косова било могуће легализовати, чак и без референдума.
Београд је, подсећају, оштро одбацио једнострано проглашену независност Косова 2008. године.
Наводе и да је тај потез уследио деценију након сукоба 1998. и 1999. године, у којима је страдало 13.000 људи, а окончани су тек након 11 недеља НАТО бомбардовања које је, каже Франс прес, „протерало са отцепљене територије српске оружане снаге, под контролом Слободана Милошевића“.
Агенција се осврће и на ситуацију у Босни, наводећи да та земља треба да „хода деликатном линијом“ са Републиком Српском, коју насељавају Србији, који чине скоро трећину од 3,5 милиона становника БиХ.
Више од 20 година након рата, у којем је страдало 100.000 људи, босански Срби су више окренути Београду него Сарајеву, оцењује агенција и додаје да је председник Републике Српске Милорад Додик у више наврата најављивао да ће организовати референдум о независности.
Преноси да је Додик, након референдума у Каталонији, рекао да је можда дошло време да се почне „рационално“ разговарати о могућем мирном раздвајању у Босни.
Бибера сматра да би то, у случају да случај Каталоније буде успешан, охрабрило Додика да настави да се креће ка свом циљу.
Бибер, такође, верује да постоји још један „реални потенцијални случај“ који би могао бити инспирисан гласањем Каталонаца — север Косова, насељен Србима.
АФП подсећа да се министар спољних послова Србије Ивица Дачић летос отворено залагао за „раздвајање, или како год то звали“ севера Косова.
Међутим, Бибер сматра да ће без обзира на исход ситуације у Каталонији, међународни лидери показати „слаб апетит“ за ново и потенцијално болно прекрајање балканских мапа дуж сепаратистичких линија.
Како каже, међународна заједница признаје нове државе „у изузетним околностима“ као што су „масовна репресија, снажан, насилан покрет за независност, као на Косову… (или) када се држава већ распала, као што је то био случај са Југославијом“.
„Каталонија се не уклапа ни у једну од ових категорија, а не би се ни Република Српска, нити север Косова квалификовали“, закључује Бибер.
