„Спектакуларно откриће“: Турци откопавају Светог Николу, а чека их — изненађење

Свети Никола Чудотворац, предак данашњег Деда Мраза, према предању је био добри старац који је живео у време цара Јустинијана и који је тајно даривао поклоне сиротињи, пре свега деци. Мошти свеца су се у овом граду налазиле 700 година, а 1087. године, када се Византија нашла под ударом Турака Селџука, пренесене су у италијански град Бари. Треба додати да је то урађено против воље православног монаштва. Како је касније откривено, 1/5 остатака остала је у првобитној гробници, које су Венецијанци за време Првог крсташког рата понели са собом. Тако се део моштију Светог Николе нашао у Венецији. Међутим, до данас није сасвим јасно да ли се заиста ради о моштима Светог Николе. Постоји верзија да су грешком из гроба узети остаци простог свештеника који је био сахрањен у тој цркви.

У сваком случају, тако се мислило док турски археолози нису почели да споре ову чињеницу. Они тврде да су испод храма Николаја Чудотворца у Демри пронашли гробницу свеца и да мошти Николаја Чудотворца, најпознатијег хришћанског свеца, никад нису напуштале град.

„У оквиру рестаурације Цркве Светог Николе извршено је скенирање уз помоћ георадара и топографа које и даље траје. У том делу који зовемо апсидом, у зони паралелној са северним и источним делом, откривена је нетакнута просторија, вероватно из 4. века. Зидови те конструкције су врло чврсте. Настављамо радове. Претпостављам, ако успемо да уђемо у ту просторију, можемо открити више података о Светом Николи“, рекао је за Спутњик шеф Департмана за очување споменика администрације провинције Анталије Џамил Карабајрам.

Постоји верзија да би се тамо могле налазити мошти стрица Николе Чудотворца, а можда и Николе Пинарског и мученика Теодора.

„Може бити много проналазак у свету. Може се наћи гробница римског императора у Строгину, може се наћи тајни гроб Хитлера на Исланду или мошти апостола Петра код Белгорода. Може се чак и фрижидер у летњиковцу укључити на хладну нуклеарну синтезу. Друга је ствар што приликом озбиљног посматрања ове чињенице постају верзије или вероватноће у најбољем случају, а у најгорем — једноставно смешне лажи. Како би се одвојило ’зрно од кукоља‘, односно реална научна достигнућа од гласина и смешних хипотеза, постоје системи научне крос-верификације, часописи са рецензијом“, каже Михаил Агејев, координатор делатности центара за проучавање православних светиња при Руском православном универзитету.

Он додаје да Турци стално покушавају да експлоатишу тему о гробници Светог Николе и његових моштију. Некада је чак Министарство туризма Турске слало захтев Римокатоличкој цркви за враћање моштију. У музеју у Анталији се показују делови моштију које су чудом добили 1925. године. Сада је стигла вест да су пронашли праве мошти. Све су то хипотезе, идеје, могућности. За сада нема никаквих озбиљних информација на ту тему.

„Када се установљавала аутентичност моштију Светог Луке у Падови, био је сазван међународни симпозијум. И зато, ако Турска након прелиминарних радова окупи научнике из различитих држава и они потврде да је хипотеза истинита, може се говорити о томе. За сада ништа“, каже Агејев.

Многи научници су већ саопштили да је откриће спектакуларно и да Турска на све могуће начине покушава да развије свој туризам. Подсетимо, за време боравка моштију Светог Николе у Русији, у периоду од 22. до 28. јуна, поклонило им се 2 милиона људи. Ти људи би добро дошли и Турској. Како је потврдила администрација Анталије, туристи-ходочасници већ хрле у град. У сваком случају, ако се докаже да су турски археолози у праву, он може постати један од највећих светских центара ходочашћа, што Турска жели свим срцем.