Висока интелигенција свакако је предност, али није кључ за лакши, једноставнији, срећнији или испуњенији живот. У одговору на то може ли интелигенција некима бити и проклетство, психолози објашњавају да она свакако може имати негативне стране, које потврђују научне студије.
1. Често размишљају уместо да осећају
Високо интелигентни људи могу да разумеју осећаје јако добро, да размишљају и разговарају о њима, али проблем је у томе што често неће осећати олакшање код њиховог изражавања. То је чест проблем јако паметних људи, посебно оних који се сјајно изражавају. Они користе речи као димну завесу. Мање комуникативни и вербални људи своје понашање користе и као издувни вентил — викаће, бациће нешто, расплакаће се, скочиће или ће плесати.
„Високо интелигентни људи ће причати о томе како се осећају, а кад заврше са разговором, сви ће ти осећаји и даље бити заробљени“, каже психолог Маркус Гедулд.
Додаје како је у томе кључна разлика између когнитивних и емоционалних вештина. Иако научници не могу детаљно да објасне како су они повезани, очигледно је да висока емоционална интелигенција компензује ниске когнитивне способности, при чему изразито паметни људи не морају да се ослањају на своје емоционалне вештине да би решили проблеме.
2. Људи очекују да увек забљесну
Код препознавања високо интелигентних људи, друштво ће од њих очекивати више — да буду најбољи у свему, небитно о којем је подручју реч, па они немају са ким да разговарају о својим слабостима или несигурностима.
На њима је већи притисак да морају да буду успешни, због чега су под сталним стресом. То је уочљиво већ и у млађем добу — деца која су интелигентнија генерално осећају више тескобе.
3. Теже науче вредност тешког рада
Чињеница је да ће интелигентнији људи знати боље да распореде своје задатке и брже да обављају посао, односно са мање труда него што би требало неком ко није тако интелигентан. Ипак, интелигенција не води директно успеху, а високо интелигентни људи можда никад не развију упорност која им је за њега потребна.
„Интелигенција постаје проблем кад они који је имају рано открију да не треба толико пуно да раде како би пратили друге, па никад не развију добре радне навике“, истичу психолози.
4. Људима иде на живце кад их исправљају
Без обзира на то да ли је реч о чаврљању или озбиљнијем разговору, интелигентни људи најчешће имају потребу да исправљају друге ако кажу или тврде нешто погрешно, а то значи да их други доживљавају као паметњаковиће који су у друштву напорни.
5. Претерано анализирају
Људи са високом интелигенцијом превише времена троше на размишљање и анализе, а у томе себи тешко могу да помогну. Из претераних анализа произлази и превише бриге, па и отежана могућност избора — интелигентни желе да буду сигурни у своје одлуке како би били уверени да нису погрешили, што је у већини животних ситуација немогуће, па је понекад нужно ослонити се и на свој инстинкт.