Чланови Парламентарне скупштине Савета Европе већином гласова су усвојили резолуцију којом се осуђује нови украјински закон о образовању. Према мишљењу ПССЕ, тај документ крњи право националних мањина да се образују на свом родном језику. Од 110 парламентараца који учествују у гласању за усвајање резолуције изразило се 82 особе, 11 је било против дој се 17 уздржало.
ПССЕ подсећа да „државе имају право да подстичу учење званичног језика“, али су при томе нагласили: „Када држава примењује мере за пропаганду званичног језика, оне треба да иду руку под руку са мерама заштите које ће да помажу језике националних мањина“.
Захтев за аутономијом
„Министарство иностраних послова Мађарске је обавестило нашу Амбасаду о акцији 13. октобра под називом ’Самоопредељење за Закарпатје‘. Је л‘ то Будимпешта подржава сепаратизам?“, написао је 11. октобра 2017. године на свом налогу на Твитеру шеф украјинске дипломатије Павел Климкин.
„Одмах смо послали протестну ноту са захтевом да се забрани та провокација! Уверени смо да ће Мађарска и даље поштовати територијалну целовитост Украјине“, додао је министар.
„Како тамо може бити сепаратизма? У Закарпатској области живи 1,5 милиона становника, од којих Мађари чине само 10 одсто, има само 150.000 Мађара. Зато је смешно говорити о неком озбиљном сепаратизму“, прокоментарисао је за РТ украјински експерт за Мађарску Александар Стикалин.
Друга је ствар што се у том рејону становници до 1945. године нису изјашњавали као Украјинци, већ као Русини, што су до 1920. године били под влашћу мађарске круне, као и што су тамо традиционално јаке позиције Будимпеште и жеља ка већој независности, каже стручњак.
Будимпешта одавно покреће питање о самоопредељењу Закарпатја где живи већи део украјинских Мађара. За аутономију се залаже трећа по јачини партија у Парламенту Мађарске — националистички Јобик. С времена на време се оглашавају и сами становници Закарпатја на ту тему. У априлу 2016. године Закарпатски обласни савет се обратио централним властима Украјине да властима региона дају веће надлежности, позивајући се на референдум из 1991. године.
Истовремно гласајући за излазак Украјине из састава СССР-а, тада је више од 78 одсто становника те области подржало и давање специјалног самоуправног статуса региону, али резултати народног изјашњавања нису били у пуној мери реализовани.
Изјава Павла Климкина поводом акција Будимпеште чула се у позадини погоршања односа између Украјине и Мађарске након усвајања украјинског закона о образовању, којим је у будућност мађарског језика у Украјини доведена у питање.
