Таман када су се искобељали из ванредних парламентарних избора и, захваљујући српском корпусу, у Приштини формирали власт, концепцију о скорој фотељи у УН озбиљно је почела да поткопава реакција Запада на католонски покушај отцепљења од Шпаније. Та Каталонија им баш сада није била потребна. А за десетак дана ће им и локални избори.
После још једног неуспелог покушаја да се ове јесени дође до чланства у Интерполу и пропуштања термина за пријем у Унеско, који су уписани као дебео минус на конто приштинске власти, ето довољно разлога за „захтев“ Харадинаја да, уз посредника ЕУ, Београд и Приштину, и проверени им савезник САД добије столицу за преговарачким столом у Бриселу.
Приштински медији су данас пренели изјаву премијера Рамуша Харадинаја да је „немогуће наставити (бриселски) дијалог ако и Америка није за столом“ и да ће тамошња влада израдити нову платформу за дијалог са Београдом, о којој ће коначну оцену дати парламент. У суштини мало „тврђим“ тоном само је поновио оно што је косовски председник Хашим Тачи рекао још 31. августа.
Шта је изазвало данашње реаговање Харадинаја, Спутњик је питао доброг познаваоца косовске збиље, директора Радио Београда Миливоја Михајловића.
Он подсећа да та изјава долази недељу и по дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, који ће вероватно променити политичку слику јужне покрајине што се тиче албанског политичког корпуса. Михајловић сматра да су Харадинај, Тачи и остали који су сада у власти пред великим искушењем и да ће доживети озбиљан пораз од покрета „Самоопредељење“.
„Ово је једна од оних изјава која би бирачима требало да пошаље сигнал да се Американци враћају у игру, да само што нису стекли ту такозвану потпуну независност Косова. Дакле, то је изјава за унутрашњу употребу“, оцена је Михајловића, који је мишљења да та изјава има и други аспект, да бираче колико може од Тачија окрене на Харадинајеву страну.
Она је усмерена против Тачија, недвосмислен је познавалац тамошњих прилика. То објашњава подсећајући на Харадинајеву изјаву да се не сме дозволити да их неко у парламенту изненади постигнутим споразумом. А то, јасно је, може да буде само Хашим Тачи, јер он иде у Брисел на разговоре.
Ипак, суштински се ради о још једном покушају опструирања бриселског дијалога, каже Михајловић.
„Реч је, заправо, о показивању жеље да се све што се договори у Бриселу никада не реализује и да се, једноставно, ти разговори прекину“, истиче он. Не пориче да ту има и провокације на рачун Београда како би изнервиран напустио дијалог, што се, сматра Михајловић, неће десити.
На питање, колико је, дипломатски гледано, уопште изводљиво да Америка седне за сто у Бриселу, он одговара: „Изводљиво је“.
Американци су озбиљни играчи на европској политичкој сцени и они који су иницирали дијалог, а то су, пре свега, Британија, Немачка, Француска, водеће земље ЕУ и чланице НАТО-а, веома су блиски и неће ништа учинити против америчке политике на Балкану, каже Михајловић. Американци су, додаје он, увек за столом и када немају столицу.
„И када нису за столом, њихова политика је увек за столом. Не треба гајити илузије да се било шта велико када је Косово и Метохија у питању може да буде постигнуто без Американаца. Али уколико Албанци инсистирају да буде столица за Америку, српска страна може у једном моменту да затражи да столица буде и за неког другог, за неке наше источне пријатеље“, констатује Михајловић.
Ако је Косово проблем који осликава и рефлектује интересе великих сила, зашто све велике силе не би селе за преговарачки сто, закључио је саговорник Спутњика.
Александар Пивоваренко са Института за славистику Руске академије наука каже за Спутњик да се Русија није огласила по питању евентуалног учешћа на преговорима, али то не значи да Москва нема свој став и да нема услова да се укључи у дијалог.
Мада се ставови Запада, односно ЕУ и Русије поводом независности Косова не подударају, он сматра да би, теоретски гледано, Москва могла да се придружи овим преговорима.
„Осим тога, не искључујем да је Косово, у контексту збивања у Европи и случаја Каталоније, (пре пет дана) била тема преговора Владислава Суркова, специјалног саветника руског председника Владимира Путина, и бившег америчког амбасадор при НАТО-у и специјалног изасланика САД за Украјину Курта Волкера у Београду, иако је званично тема била Украјина“, рекао је Пивоваренко за Спутњик.
