Брисел је позвао Лукашенка на самит Источног партнерства. Уколико белоруски председник прихвати овај позив, то ће бити прва посета главном граду ЕУ човека којег до данас често називају „последњим диктатором Европе“, пише „ЕУ обзервер“.
Лист наводи да је 23-годишња владавина Лукашенка обележена убиствима и прогонима опозиционих лидера, „фалсификовањем избора“ и растеривањем мирних демонстрација. Ипак, председавајући Европског савета Доналд Туск потврдио је да је Белорусија добила позив. „Питање о томе ко ће заправо представљати земљу на самиту треба да одлучи Минск“, пише лист.
Самит Источног партнерства се одржава једном у две године и има за циљ успостављање блиских односа ЕУ са Јерменијом, Азербејџаном, Белорусијом, Грузијом, Молдавијом и Украјином. А донедавно је Белорусију, „која је савезник Русије“, представљао министар спољних послова, подсећа лист.
Међутим, у разговору за „ЕУ обзервер“, један европски званичник скренуо је пажњу на чињеницу да је раније Брисел већ поништио забрану уласка за Лукашенка и 169 белоруских званичника. Према речима саговорника, то се објашњавало чињеницом да је званични Минск предузео низ корака за побољшање односа са ЕУ: ослободио је политичке затворенике, „нико није претучен на последњим изборима“ и наставио је преговоре о људским правима.
Амбасада Белорусије у Бриселу такође је потврдила да се односи земље са ЕУ „побољшавају“. Али посланик Европског парламента из Литваније Петрас Аустревичиус назвао је овај позив Туска „скандалозним“.
Политичар је тесно сарађивао са белоруском опозицијом већ 20 година. Он сматра да ће активисти који се још увек суочавају са притварањима и другим облицима узнемиравања, бити деморалисани ако Брисел буде организовао „свечани пријем“ Лукашенку.
Други европски званичник изразио је забринутост да ће долазак белоруског „диктатора“ засенити лидере Грузије, Молдавије и Украјине који заиста желе да се придруже ЕУ. „Цео самит ће се претворити у Лукашенков шоу“, сматра извор „ЕУ обзервера“.
Истовремено, неки коментатори оцењују предлог ЕУ са геополитичког становишта. Тако је бивши генерални секретар НАТО-а и бивши дански премијер Андерс Фог Расмусен, који тренутно ради као саветник украјинског председника, уверен да је дијалог са Лукашенком „користан за Европу“, јер може да ослаби осовину Москва—Минск.
Експерт бриселског Центра за истраживање европске политике Грант Костањан каже да ЕУ нема разлога да не позове Лукашенка. „Могао бих сатима да говорим о проблемима са људским правима у Белорусији, али ситуација у Азербејџану је много озбиљнија. У Азербејџану можете да добијете неколико година затвора због опозиционих активности, а у савременој Белорусији за ово се добија неколико дана“, тврди Костањан.
Он сматра да би, узимајући у обзир ове факторе, Брисел могао и да уопште не позове Лукашенка и Алијева. „Али у чему ће онда бити смисао самита?“, реторички се пита експерт.
Декларације прошлих самита формално су „препознале тежњу“ Грузије, Молдавије и Украјине да се једног лепог дана придруже ЕУ. Али, Костањан сматра да би ове године ова фраза могла да нестане из текста под притиском Немачке и Холандије, која се противе проширењу европског блока.
Расмусен сматра да ЕУ не би требало да избацује део о „признавању тежњи“, јер би то могло да нанесе штету реформисању пост-совјетских држава.
„ЕУ треба да зрачи оптимизмом и да покуша да удахне нови живот у Источно партнерство, а не да показује замор“, сматра овај политичар.