О томе колико је тог америчког оружја на терену и великим делом у рукама управо џихадиста из терористичког Нусра фронта и из ДАЕШ-а најбоље говоре подаци буџетске ревизије, која је спроведена у САД 2016. године, наводи историчар и публициста Немања Старовић.
Конкретно, прецизира он, то показује ревизија Министарства одбране САД, чији су подаци обелодањени путем „Амнести интернешенела“.
„Замислите, то министарство не може да уђе у траг количини оружја које одговара вредности једне милијарде долара. Дакле, милијарду долара вредно оружје се просто негде папиролошки изгубило, али у ствари то оружје постоји и, нажалост, чини се да је у једној доброј мери данас у рукама џихадиста на терену“, констатује Старовић.
Деканка Факултета за међународну политику и безбедност Виолета Таловић оцењује да улога Америке и њен став према питању тероризма врло често добијају обрисе лицемерног.
„Много пута смо се сусретали са тим двоструким погледима на један исти проблем, а за тероризам је довољан само један острашћени фанатик“, наводи Таловићева и подсећа да је на то упозоравао и руски председник Владимир Путин у неколико јавних иступа.
Како истиче, постоје оперативни подаци који јавно указују на значај људи из западног простора и директно из Америке који огромним новцем финансирају нестабилност тог дела света.
Немања Старовић напомиње да се морала раздвојити тзв. умерена опозиција од џихадиста као што су они из покрета Нусра фронта, али да се то није догодило. Притом, подсећа, нема сумње да је Нусра фронт терористичка организација. Довољно је рећи да су били део Ал Каиде и да су признавали врховно вођство те до скоро највеће терористичке, међународне, џихадистичке мреже.
САД су, објашњава Старовић, од почетка сиријског конфликта заузеле став да се неће директно мешати у конфликт у смислу слања својих трупа на терен, али да ће са друге стране помагати сиријску опозицију, дакле различите фракције сиријске армије у виду обуке и снабдевања најсавременијим наоружањем.
Ирачки канал
Други канал, образлаже Старовић, ишао је преко Ирака и потпуно легитимног правца снабдевања званичне ирачке армије од стране њихових америчких савезника. Међутим, терористи ДАЕШ-а су дошли у посед огромне количине наоружање које су запленили управо од ирачке армије.
Као пример он наводи битку за Мосул 2014. године, када је тај град пао у руке ДАЕШ-а и када се тридесетак хиљада ирачких војника, углавном младих регрута регуларне војске, разбежало пред налетом свега 1.500 џихадиста ДАЕШ-а.
Чињеница је, истиче Старовић, да се много тога прелило из Ирака на Сирију, почевши од самог ДАЕШ-а, који је и настао као ирачки огранак Ал Каиде и који је у околностима грађанског рата 2014. године успео да пређе из Ирака и на територији Сирије освоји далеко веће просторе, него што је имао у самом Ираку.
