Иако су сви потписници споразума сагласни да Иран поштује своје обавезе, амерички председник Доналд Трамп у петак је, најављујући оштрији курс према Ирану, одбио да то верификује, чиме је начињен први корак ка повлачењу САД из споразума с Ираном. Ово је досад најопаснија америчка претња, оцењују све остале потписнице споразума, а председник иранског парламента Али Лариџани тврди и да ће америчко повлачење изазвати глобални хаос.
Зашто Америка угрожава споразум с Ираном и уз то прети да ће иранску Републиканску гарду прогласити за терористичку организацију? Зашто немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел упозорава да ће овакав амерички потез продубити јаз између Европе и Америке, и натерати Европску унију да стане уз Русију и Кину против САД? Да ли нам прети нови рат на Блиском истоку?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали дипломата Зоран Миливојевић и Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу.
Споразумом из 2015. Иран се сагласио да ограничи свој нуклеарни програм у замену за укидање санкција. Председник САД Доналд Трамп, међутим, тврди да је такав договор „срамотан“ и да је то „најгори дил икада“.
„Тај споразум је био успешан и произвео је позитивна дејства већ и самим тим што није дошло до даље ескалације кризе са несагледивим последицама на Блиском истоку“, указује Зоран Миливојевић, оцењујући да овакво америчко понашање значи да тој земљи не одговара смиривање ситуације. „Иран је захваљујући споразуму стао на ноге и, као велика и респектабилна држава у том региону, почео да игра важну улогу, што очигледно не одговара Вашингтону, али ни Израелу, који значајно утиче на америчку политику. Такође, и војно-индустријском комплексу у САД иде у рачун даље заоштравање, из разлога који су потпуно очигледни“.
Зашто Трамп заоштрава односе с Ираном, поред осталог и тако што ову земљу назива „највећим светским спонзором тероризма“, а познато је да се и у Сирији и у Ираку ова земља бори против ДАЕШ-а? „Гардијан“ цитира неименоване европске дипломате који сматрају да нападом на споразум Вашингтон искаљује своје фрустрације због тога што не може да сузбије утицај Ирана у региону.
„Утицај Ирана је све значајнији. Иран је за ове две године, после укидања значајног дела санкција, успео да своју привреду даље стабилизује“, напомиње Борислав Коркоделовић, подсећајући, међутим, да су „од победе исламске револуције у Ирану односи ове земље с САД заоштрени, тако да је овде заправо реч о својеврсној константи из протекле четири деценије“. „Континуитет непријатељских односа Трамп је наследио и наставио да продубљује. У протеклих неколико месеци и државни секретар Рекс Тилерсон и секретар за одбрану Џејмс Матис више пута су се отворено заложили за промену режима у Техерану“, додаје Коркоделовић.
Да ли ће због оваквог поступања Америке бити нарушени њени односи с европским савезницима? Немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел, наиме, рекао је: „Морамо да поручимо Американцима да ће њихово понашање када је у питању Иран нас Европљане довести на заједничку позицију с Русијом и Кином, против Америке“. С друге стране, ирански званичници кажу да је питање да ли ће Европа моћи да издржи амерички притисак.
„Русија сад на својој страни има савезнике из такозваног вашингтонског блока. Традиционални, а доскора и сигурни савезници Вашингтона у свим његовим глобалним активностима, престају то да буду. Ово је последица измењених међународних околности и настајања мултиполарног света, али и неприлагођавања Вашингтона тим новим околностима“, сматра Зоран Миливојевић. „Западна Европа, због политике САД, трпи и политичку и економску штету и од ситуације на Блиском истоку — мигрантска криза која је уздрмала саму ЕУ — и од санкција Русији. Од нове кризе на Блиском истоку Европа ће претрпети додатну штету, и она у Русији сад види излаз и природног савезника у решавању проблема“.
Чак и највернији амерички савезник, Велика Британија, позива Сједињене Државе да не угрожавају ирански споразум, због чега се стиче утисак да је Америка, од глобалног лидера, на путу да се самоизолује на међународној сцени.
„Управо се такве оцене и чују чак и из Западне Европе, а не само из Русије и Ирана“, потврђује Коркоделовић, и указује на то да ће овакво понашање САД на Блиском истоку оставити значајне последице и на Далеком истоку, али и у читавом свету: „Ово је изузетно значајна лекција и за севернокорејски режим, али и за све будуће и досадашње партнере Сједињених Америчких Држава“.
С тим у вези, поставља се питање како веровати Америци око било којег будућег споразума? Да ли су америчка репутација и кредибилитет оваквим поступцима неповратно уништени? Ево шта је изјавио немачки амбасадор у САД Петер Витих: „Потписали смо споразум, и Савет безбедности га је подржао. Свет држи Америку за реч. Ако би она своју реч повукла, то би угрозило кредибилитет Сједињених Држава, али и кредибилитет Запада у свету“.
„Сама та изјава довољно говори. Терет доказивања сопствене кредибилности сада је на Западу“, коментарише Миливојевић, указујући, међутим, на опасну могућност да су амерички приоритети заправо сасвим другачији: „Да ли је, уопште, Сједињеним Државама у интересу да се ситуација на Блиском истоку доведе до расплета који би био позитиван? Јер, управо је Иран у значајној мери допринео предстојећем слому ДАЕШ-а. Ако се руши Иран, који је савезник у тој борби против светског зла, онда то значи да Америци није у интересу да се тамошња ситуација санира у корист глобалног мира“.
