Научници са швајцарског Института технологије испитивали су постројења за прочишћавање отпадних вода широм земље и установили да кроз одводни систем сваке године прође 43 килограма злата и три тоне сребра, чија се вредност процењује на 3,1 милион долара.
Уз злато и сребро у муљу су пронађени и други метали попут тантала и германијума који се често користе у технолошком и медицинском сектору. У просеку око 70 посто светског злата пролази кроз швајцарске рафинерије.
„Често чујете приче о љутитим супружницима који у гневу бацају прстење у ве-це шоље, али овде, нажалост, нисмо пронашли накит“, каже кроз смех аутор извештаја Бас Вријенс.
Истраживања су спроведена у 64 постројења за прочишћавање отпадних вода широм Швајцарске. Истовремено је реч о првом системском истраживању отпадних вода спроведеном у швајцарским градовима.
Количина злата и сребра у отпадним водама мери се у микрограмима или чак нанограмима, па није вредно трагати за овим остацима племенитих метала осим у екстремно ретким случајевима.
Дистрибуција одређене количине ретких материјала варира од дела до дела Швајцарске. Значајнија количина примећена је у кантону Јури, због развијене индустрије сатова у којој се злато користи као украс.
Научници тврде да концентрације злата пронађене у отпадним водама не представљају ризик за околину. Њихова количина је испод граница које угрожавају људске животе, а поновна експлоатација тог племенитог метала у већем делу земље не би била исплатива. Међутим, има неколико градова у којима замисао о вађењу злата из канализације не би била неутемељена.
Реч је о Тицину, граду с рафинеријом племенитих метала. Њихова концентрација у отпадним водама била би довољно висока да оправда средства која би се морала уложити у експлоатацију.
Швајцарске власти нису одлучиле што ће са златом из канализације.
