Иако су власти у Каталонији добиле нови рок, до четвртка у 10 сати, каталонски медији преносе да влада у Барселони неће ни тада одговорити на захтев шпанске владе да разјасне да ли су прогласили независност од Шпаније.
Према речима новинара Владимира Станковића, дугогодишњег дописника из Барселоне, у Каталонији влада потпуна неизвесност. Он подсећа да је шпански премијер Рахој упозорио Пуџдемона да ће, уколико се Каталонија не врати у токове законитости, управо њен лидер бити одговоран за примену Устава, односно преузимање управе над тим регионом од стране Мадрида.
„Једна од последњих вести је да ће каталонски парламент заседати баш у четвртак, дакле онда када истиче рок који је влада из Мадрида дала каталонском премијеру. У сваком случају, ситуација се и даље заоштрава, додуше на вербалном плану, а што се тиче свакодневног живота у Барселони, апсолутно нема никаквих видљивих знакова неке нервозе или не дај боже сукоба“, каже Станковић за Спутњик.
Александар Чичин, декан Факултета за економске и друштвене науке Руске академије народне привреде и државне управе, сматра да Пуџдемон није дао јасан одговор Рахоју јер његова порука, како каже, и није била упућена Мадриду већ Европској унији.
„Барселона жели да Брисел посредује на преговорима са Мадридом јер је Каталонија свесна да у формату ’један на један‘ Мадриду не може ништа. Већ сада је јасно да ће ова ситуација имати веома негативне последице по Каталонију. Додуше, пре неколико дана медији су писали да су премијер Рахој и лидер социјалиста Педро Санчез разматрали могућност реформисања Устава како би проширили овлашћења Каталоније. Међутим, то би био велики уступак од стране Мадрида, и мало је вероватно да ће ова идеја заживети, иако би то била боља опција него активирање Члана 155 Устава Шпаније, који подразумева преузимање контроле над тим регионом од стране шпанске владе, јер би то могло поново да доведе до насиља. У сваком случају, најбоља варијанта је дијалог између Барселоне и Мадрида под окриљем ЕУ“, указује Чичин.
Кира Сазонова, политиколог из Москве за Спутњик каже да се лидер Каталоније буквално нашао између две ватре.
„Са једне стране, постоји велики броји људи које он сматра својим присталицама, оних који су подржали референдум и отцепљење. Са друге стране, здрав разум наводи Пуџдемона на закључак да проглашење независности у тренутним околностима није паметно, јер је очигледно да мирно отцепљење није могуће, и то је Мадрид недвосмислено ставио до знања. Нико не жели нови грађански рат у Шпанији, зато лидер Каталоније купује време. Што се тиче шпанске владе, њен план је да смени регионалну владу, јер Мадрид рачуна да ће то допринети смањењу тензија у Каталонији“, примећује Сазонова.
Сличног става је и новинар Владимир Станковић.
„Пуџдемонова позиција није нимало лака јер га са једне стране притискају у његовом домаћем амбијенту, а са друге стране има жестоке притиске из Мадрида и индиректно од стране међународне јавности, с обзиром на то да је мало ко досад јавно подржао независну Каталонију. Оно што је максимум и што каталонска страна покушава да искористи је критика прекомерне употребе силе 1. октобра за време гласања на том нелегалном референдум“, објашњава Станковић.
На питање да ли, у случају активирања Члана 155, каталонском премијеру прети хапшење, Станковић каже да на то није лако одговорити јер ниједна страна, засад, не открива своје карте до краја.
„Не зна се да ли би Пуџдемон могао да заврши у затвору. Лично мислим да не би, јер би то само долило уље на ватру, подигло тензије и дало за право онима који мисле да шпанска влада води неку репресивну политику према Каталонији. Мислим да ће се пре задржати на том административном нивоу. Међутим, време баш и не иде наруку каталонским националистима и сепаратистима, пре свега на економском плану, јер преко пет стотина фирми је преместило своје седиште из Барселоне у друге делове Шпаније, и постоје јасне индиције да би Каталонија могла да уђе у рецесију уколико се прогласи унилатерална независност. Ипак, ова каталонска влада не може назад јер је она на линији сепаратизма и дошла на власт, а ако би се повукла, изгубила би поверење оног дела бирача који су гласали за ту опцију“, закључује Станковић за Спутњик.
