Портал „Харвардска газета“ цитира Алија Јетисена, постдокторанда на Харвардском медицинском факултету који је изјавио да су научници, после размишљања шта би могла да буде следећа генерација помагала коју би људи могли да носе, дошли на идеју да уграде биосензоре на кожу.
„Желели смо да превазиђемо оно што је данас доступно као справе које се носе“, рекао је он.
Праћење здравља особе може да се врши широким спектром направа које су погодне за ношење, али оне најчешће морају да се допуњавају и да буду повезане бежичном мрежом за пренос података, истакао је истраживач.
Биосензитивно мастило за тетоважу ради на другачијем принципу. Такво мастило састоји се од материјала који реагује на хемијски састав међућелијске течности која показује стање крви.
Истраживачи су развили две врсте мастила способних да прате ниво глукозе и натријума у крви.
Први тип, који је дизајниран за праћење шећера у крви, може да мења боју у распону од зелене до браон, док други тип мастила постаје светлозелен кад се повећа концентрација натријума у крви.
Тетоваже направљене од таквог мастила могу да буду невидљиве и да се очитавају само под посебним врстама светла.
Такве боје се могу користити за дуготрајне тетоваже, за пацијенте са хроничним болестима, или за привремене, које ће бити коришћене неколико месеци током лечења.