Ослобађајућа пресуда Насеру Орићу била је окидач да опозиција у Републици Српској, окупљена у Савезу за промене, тражи да Скупштина РС спроведе своју одлуку из 2015. о одржавању референдума о Тужилаштву и Суду БиХ.
Са друге стране, председник РС Милорад Додик позива опозицију да се врати у скупштинске клупе како би се постигао консензус о неутралности РС и била изгласана декларација о неутралности.
Позив председника РС не иде у прилог опозицији, с обзиром на њихове прокламоване намере да, непрекидно износећи нове захтеве, доводе у питање легитимитет Скупштине, каже бањалучки аналитичар Предраг Ћеранић.
Питање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ избило је у први план након пресуде Орићу и преплело се са Додиковим позивом опозицији, додаје Ћеранић. Одлука о референдуму је, због недостатка консензуса унутар српског политичког тела, а и због нејасне подршке Србије таквом референдуму, била у фиоци, објашњава Ћеранић.
„Опозиција је референдуму дала актуелност, али не из разлога да они заиста желе да се он спроведе, већ да доведу председника и владајућу већину у дубоку воду. Донели сте одлуку, сада је спроведите, прижељкујући међународне санкције председнику РС. Није искључено да они имају сугестије са стране у том смислу“, каже Ћеранић.
Своје тврдње Ћеранић аргументује тиме што опозиција поводом спровођења референдума не чини ништа, не консултује се са грађанима или доноси страначка документа на ту тему, већ само, како каже, дели пацке председнику и владајућој коалицији.
Мотиви опозиционих првака у РС усложњавају политичку и безбедносну ситуацију у РС, каже Ћеранић.
„Оно што је најважније јесте да седница Скупштине прође у демократској атмосфери. Да избегнемо сцене од прошли пут, када је један део опозиционих посланика окупирао столице где седе председник и потпредседници Скупштине, па је Скупштина настављена у суседној сали“, каже Ћеранић.
Политички консензус у РС могућ је, према Ћеранићевим речима, ако се ствари посматрају из угла интереса Републике Српске.
„Шта је за РС у овом моменту најважније? Најважније је очувати институције, да институције Скупштине, председника РС, Владе и тако даље, функционишу. Наравно, свако ко обавља јавну делатност изложен је критици јавности, опозиције, али све то треба да се одвија у оквирима политичке коректности. Већ нарушавање седнице скупштине, што смо недавно видели и у украјинском парламенту, ствари поставља другачије“, каже Ћеранић.
Међутим, свако повођење за краткорочним, дневнополитичким или партијским интересима у циљу девастирања актуелне власти по узору на „македонски сценарио“, неће довести до договора, закључује Ћеранић.
