Троје најбољих биће награђено путовањем у Русију. Трошкове сноси Руско географско друштво у Србији, које је и организатор тог такмичења.
„Географски диктат“ је у Русији већ постао традиција. Ове године ће се одржати 26. новембра у свим регионима те земље и иностранству.
Тај велики квиз знања, чији је иницијатор руски председник Владимир Путин, по трећи пут организује Руско географско друштво, на чијем је челу руски министар одбране Сергеј Шојгу.
По правилу, тест се састоји од 30 задатака, подељених у три блока. Први се састоји од питања из области основних географских појмова и термина. Други је усмерен на „читање“ географске карте, а трећи на одређена географска знања до којих се долази на основу књига и путописа.
Досадашња искуства показују да се руским такмичарима највише допада трећи блок питања који, како кажу, „подстиче на читање нових књига и на гледање мапа са интересовањем“.
На „Сверуском географском диктату“ своје знање традиционално проверава и руски министар одбране.
Сергеј Шојгу је на заседању Медија клуба у Москви, коме је присуствовала и српска делегација на челу са председником Савета Развојног центра Руског географског друштва у Србији Душаном Бајатовићем и директором Центра Мирољубом Милинчићем, потврдио да ће и ове године учествовати на „Сверуском географском диктату“.
Министар је подсетио да су у Русији резултати диктата увек анонимни, али да је он сазнао своје резултате.
Шојгу је испричао да су му рекли да његови резултати „нису били лоши“, и у шаљивом тону је додао да је „један академик од њега чак и преписивао“.
Прошле године је на „Географском диктату“ учествовало скоро 190 хиљада људи, а ове године је за одржавање тог теста заинтересовано чак 16 земаља, међу којима су Србија, Велика Британија, Турска, Аргентина, Данска, Норвешка, Пољска, Чешка, Естонија, Украјина итд.
„Ове године ћемо први пут организовати ’Географски диктат‘ у Србији, и то крајем новембра, а надамо се да ће то постати традиција и код нас. ’Географски диктат‘, по изворној организацији, нема ограничења када је реч о годинама учесника, нити када је реч о занимањима. У њему могу да учествују сви. Ми ћемо на територији Србије, заправо, посебно организовати диктат за грађане Руске Федерације који живе у нашој земљи, а посебно ћемо направити једну адаптирану или мало прерађену верзију теста за грађане Србије“, рекао је за Спутњик директор српског Центра, професор Мирољуб Милинчић.
Он је навео да у Русији у том диктату учествују сви, без обзира на узраст — „од 7 до 107 година“.
„Питања су таква да не траже превише неког школског знања, него оног знања које служи човеку да му олакша живот“, додао је он.
Милинчић је додао и да ће тест обухватити питања из „опште географије“, а да ће бити посебан блок питања из географије Русије.
„Наша идеја је да мотивишемо ђаке да учествују у овом квизу знања, па ће три ученика који најбоље реше тест добити награду — путовање у Русију“, истакао је Милинчић.
Он је подсетио да је Развојни центар многим српским студентима већ омогућио пут у Руску Федерацију. Као пример је навео експедицију српских студената-географа на острву Гогланд, а такође и праксу српских студената овог лета у Лењинградској и Псковској области.
Милинчић је рекао и да је у плану одржавање такмичења међу студентима високошколских установа у балканском региону да би добили право за учешће у волонтерским програмима Руског географског друштва 2018. године.
„Волонтерски кампови постоје, а наши студенти су већ постали део те приче. Русија има велико искуство у организацији таквих кампова, а у појединим акцијама истовремено учествују студенти из чак 15-20 земаља света. Ми смо сада регионални центар и наш задатак је, између осталог, да пробудимо интересовање студената у балканском региону, од Бугарске до Словеније. Наш циљ је да са простора Балкана пошаљемо што већи број студената у кампове, које иначе организује Руска Федерација“.
Милинчић је такође истакао да је један од најзначајних праваца у раду Центра организација студентских размена и да ће она бити настављена.
Подсетимо, Руско географско друштво је основано 1845. године по налогу цара Николаја Првог Романова, а главни циљ организације су експедиције и истраживање, образовање, објављивање књига, очување природе и рад са младима.
Данас је то непрофитна организација која има око 20.000 чланова у Русији и иностранству. Регионалне канцеларије су отворене у свих 85 субјеката Руске Федерације.
Представништво Руског географског друштва је у Србији отворено је 2016. године, а циљеви које је поставио српски Центар су размена студената, подршка и организација заједничких истраживачких, научних, промотивних и издавачких активности који ће доприносити даљем развоју научне и културне сарадње двеју земаља.
